Naša književnost

У

БЕЛЕШКЕ

__БЕЛЕШКА_О_ВИТОРИНИЈУ

Мислим да нам ни најотворенији ·

и најагресивније расположени неза-

"довољници међу младима, чак ни они

који су, у току ових последњих година, бранили уметничке слике и личност Виторинија, и који,. данас, свесно стварају у истом правцу као и он, не би знали рећи одакле он

"долази, ни говорити о његовом књижевном образовању, као- што би то

могли они који су били пратиоци

- његових првих година, који су били

његови другови из каване и књи-

жевног часописа а да нису предо"сетили његову судбину, као што би

те могли да учине пријатејви_ који 5

су поздравили његов књижевни успех, пратили његово техничко напредовање а да нису ни слутили да

"ће се он једног дана окренути про-

тив њих, против њихове- културе, Ти

пријатељи који су се заувек удаљи- · ли и од њега и од нас. Генерација“

која је“ веровала да је нашла један излаз у претстојећим ји простим рушевинама „поетичне“ поезије, која је стварала на маргинама саме себе

ти на марина страница, генерација

стилских вежбања, посредних огледа мн недовршених романа, која заузима двадесет година историје наше књижевности, зна боље од нас, верујем, одакле долази- Виторини | (Виториви

се родио у тој тенерацији и нешто.

мало: његове. младости јој припада),

али ја такође верујем да она никада.

није знала према чему он тежи и да

· се она чуди данас када га ВИДИ

с нама — људима „олаке полемике“ „сиротанима“ — том нараштају се десило оно што се дешава толиким очевима који ништа не знају о скри-

веним · тежњама своје деце И којеједног дана та деца и њихово нео~

чекивано другарство болно изнена-

Ђују-.

__ Ако замолите припаднике тога нараштаја да вам говоре о Виторинију, сигурно ће вам рећи да је рано

_вор на

државају,

сазрео (његови јучерашњи другови сви су старији од њега); да је у двадесет и трећој години објавио Малограђане, · вбирку прича достејних зрелог писца, да је РазгоСицилији _ значајна књига, мада често отежана тезом и бременом намера које речи не по__ књига која је помало упропашћена реториком Хемингвеја, Сарајона, Колдвела, и да је у Људима и нељудима то разилажење између уметности и поле-

_ мике Поп веће.

Пс из књиге Малограђани су веште слике. које прожима увек будна радозналост. Личности

- у њима настоје да ослободе своје

снове и своја чула, оне то често. настоје упркос себи, и увек оклевају, заробљеници својих несвесних и потиснутих немира. У својим тихим обитавалиштима, у тихом крилу свога породичног огњишта, они одлазе и долазе, и жена је ту мала нестрпљива животиња, и човек је тупн незадовољан. ИМ, свакога пута када

= се отварају врата или прозор, када

се одгрне једна завеса, изгледа као

"да ће се нешто догодити што се ни· када не догоди. У Малограђа-

нима жар непрестано тиња под пе-

пелом, све је тихо-и све. је. ђавол-

ско. И дијалог се неприметно појављује и ишчезава Малограђани су искрена књига, и то вешта

"књига, с корењем дубоко усађеним

у традиционалну вештину“ италијан-

ске прозе између два рата, где је

и“ сам образац, Хемингвеј, први Хемингвеј из Елиотових, постао италијански образаш схема италијанске новеле. Малеогрчђани,

"који су из 31, појавили су се у фло-

рентинском часопису Зојапа, Године

< к