Naša književnost
Белешке
24. пошто се бивша бојапа претворила у ГеНегаћити, у њеном издању 06јављена је књига Код Морлака и Пут у Сардинију, два прозна дела међусобно независна, једнако огољена и надахнута сличном те_ жњом за лирском објективацијом. Мала поема са таласањем наративног монолога, прва; путовање с таласа—њем лирске прозе, друга. Између бр-= ст одвијања приче и дијалога у Малотрађањима и линеарног - развитка легенде која се одвија из саме себе у делу Код Морлака. осцилирају жеље и искушења пр- вога Виторинија, ђаволског · писца, кога је до извесне мере разумео нараштај књижевне |неутралности,. и неколицина оних који су се, одри-_ ћући се те неутралности, уздигли до самог. жаришта искушења,“ који“ су од злих радости прешли у мрачно безнађе, и неки који су, љутити или патетични, окренули леђа задимљеној атмосфери италијанских књижевних кавана: људи живи и искусни у својој уметности као што су. Моравиа, Палацески, Пеа, Тори Рта Кварантоти, Гамбини.
=
Године 1987 _ Разговор на
- Сицилији појавио се у фељ-
тону ГеНегаште. Не знам тачно какву је реакцију изазвало: ово дело у тадашњој “италијанској књижевној штампи, али у сваком случају имам утисак да је, ако изузмемо неколицину који су га читали пажљиво, морало проћи непримећено, његова стилска открића била су уочена, али његова порука сигурно није „била запажена. Ја, у сваком случају, и, верујем, велики број нас младих,_ ми смо. читали Разговор на Сицилији у целини-тек када се појавио у књижари, када: је стигао његов час, када га је Италија, угрожена ратним огњем и глађу, примила као своју присну књи-
гу, као први крик протеста.
Е
У току тих година, од 25 до 40, примећује се дубоха промена код људи нашег позива. Код младих, хоћу рећи, који дају најочигледније знакове свога нестрпњења и свог
__ неред. да се препознају у'
неспокојства да тобеде друштвени својим“ ближњим (и најбољи међу њима печињу да се срећу у антифашизму,
_у редовима радничке класе), Романо
Биленки објављује Надзорни“ ка, књигу племенитог. опредељења. У флорентинском часопису“ "Сатро 4 Магфе једни поред других налазе се нерваловски херметичарђи који преплављају странице, и људи агресивно незадовољни, као Гато и Пратолини који својим очајничким
дневницима казују симптоме једне.
нове савести. У миланском часопису Соггепје, извесни млади такође те-
_шко подносе да живе поред људи
лирске прозе и „поглавља“, и они се ослањају на оне ретке писце који су отворени и одлучни и на оне малобројне уметнике који теже
оштром опредметвавању форме, као.
што су Гутузо, Касинари, Морлоти. · И“ они захтевају | _једну политичку стравицу: опозиционе историске Сп дије (једино могућне).
Баш у то доба, мало: пре почетка рата, име Виторинија најчешће се
помиње, моји пријатељи имају. прве“
дотицаје с њим. У то доба сам га“ и ја упознао: у самој редакцији часописа Соггепфе, у којој сам радио.
Зиторини је дошао до мене због не-_ ког практичног питања, тренутно не могу да се сетим каквог, и које је и он сам, тога дана, заборавио по-
_ сле једног часа разговора. Ако се"добро сећам, биће да сам му се за-.
хвалио за Именин Сузе, малу узбудљиву поему уместо увода за Разговор на Сицилији, коју је уступио нашем часопису. Мора да сам му говрио, помало неја-с сним речима, о протесту који смо“ осећали да расте у нама, о томе што нас веже уз њега, о раду који бисмо могли подузети заједно. Сећам
· се. његовог погледа радосне симпа- 6
тије, директног. и ПрОнирино чиле и оштре
млађи, мислим да је тада било. много нереда у племенитом хтењу, рекао бих визији, много ближој речима једне нове културе, и нико до тада није .се благородно одазвао на. -наше молбе, сви су до тада супротстављали ред своје културе нашем нереду. Оно у што сам сигуран, то је да је у оквиру мога искуства Виторини био први који није одговорно некаквим културним скепти--
„анималности“ његовог _ погледа Код наа,. који смо били