Naša književnost

Белешке - –

«са Дикенсом. Стога ми морамо кључ за многе његове романе тражити у његову животу, јер је он баш сонда т најјачи кад оживљује своје успо-

мене и доживљаје. Сваки, ма и нај--

_«ситнији догађај у Дикенсову живо-ту оставио је неизбрисив траг у ње"му. Познато је, да наведемо само то неки пример, колико има азутобиографског, наречито из Дикенсова детињства, у његову Давиду Копљерфилду и колико је на дух и садржину Мартина Чазлљуита. утицао његов боравак у Америци. -бама и сплеткама које су у роману оличене у Брасу. Из тог разлога нико не може потпуно схвати= "ти Дикенсова дела ако није у танчинама упознат и с његовим живо"том и ако не познаје оне доживљазе које је Дикенс обновио у својим романима. Нажалост, у овом случа-

ју, ни писац_ предговора ни прево-

"дилац овог романа то нису учинили, те стога морамо овде да изнесемо а истакнемо аутобиографску подлогу Старе продавнице реткости: У личности мале Нел Дикенс је наиме оживес и овековечио једно од најтужнијих поглав= а из историје свога живота. Баш кад је припремао за штампу тринаести број Пиквиковаца, изне-

нада је_ умрла Дикенсова свастика“

Марија Хогарт, шеснаестогодишња девојчица. Овај изненадни удар тетико испустио перо из руку и дуже време није био у стању да штогод напише. Међутим, тај несрећни случај уродио је корисним плодом по енглеску литературу, јер је под његовим утицајем постао читав низ дечјих типова у Дикенсовим романи ма. Мала и љупка Мери Хогарт, то је и Роза Мејли у Оливеру Твисту. и Алиса у Николас Никлби-у, за коју тамо изричито каже писац да је имала шеснаест тодина, дакле као и Мери Хогарт. Тако је и у овом роману пред Дикенсовим духовним оком лебдео њен лик, те је под његовим упливом овде приказао Нелина лутања, патње и смрт. Пажња и забринута љу= бав старог деде је у самој ствари такође аутобиографска слика самих осећања Дикенсових., („На јави иу сну, дању.и ноћу, у данима здрав-

ља или болести, она је једини: предан

Као адвокатски писар Диженс се упознао са свим злоупотреовом ·

је погодио писца који је сад.

М

у

· [старцем| и није га више напуштао. Он при томе није мислио на себе |

369

мет моје бриге — и кад бисте знали какве бриге — Ви бисте ме посматрали сасвим другачијим очима... Ја сам сам Јискусис горчину сиромаштва и хтео бих да је поштедим беде коју проузрокује оскудица. Хтео бих да је снасем невоље која је њену матер, моју драгу ћерку, до= вела до преране смрти... Све што год сам радио, учињено је ради ње. Да сам сам, радо бих умро па чак бих можда и предухитрио судбину која је тако неједнако подељена те поноситог и срећног сналази у пуном

"напону снаге а избегава сирсмашка

и бедника који је прижељкују У свом очајању... Мрачни страх од беде и оскудице је завладао њиме

сама. Он се плашио само за дете. МИ тај страх била је авет која га је прбгонила дању и ноћу.) У последњим речима огледа се и страх самог Дикенса од беде и сиромаштва које је осетио још као дете и

против којих се стално борио те је:

неуморним и напорним радом успео најзад да постигне свој циљ и да постане имућан. човек, али је тиме

"и пре времена убрзао своју смрт

"као и Валтер Скот. Ми смо даље

споменули, и сцену која описује смрт јунакиње; она је права лирска

песма те се иу самој прози орпги- |

"нала јасно распознаје петао по-

етски ритам.

Писац предговора каже (стр. 15): „Дикенсови романи ретко свршавају трагично. Стваралац тог свијета, Дикенс, узмакнуо је увијек пред трагичним свршетком и гледао би да

"некако измири супротности, да се

провалије и

зло казни а-правда награди и да јунака западне неки тихи кутак и комадић среће.“ Али не увек! Писац предговора ту греши исто тако као и Штефан Цвајг који, пишући о Дикенсу, вели: „Код њега се увек осећамо у сигурности, као да се о нешто“ ослањамо и као да смо заштићени неком оградом; зкамо како неће дозволити да се срушимо доле, знамо да његови јунаци неће пропасти. Два анђела, саучешће и правда који својим белим крилима лебде над светом енглеског песника, неповређено ће их провести кроза све поноре.“ Баш уз овај роман најмање пристају таква твр-= ђења, изнесена-у предговору уза њ, јер ту ето јунакиња романа мала