Naša književnost

Како је стваран „Горски вијенац“ - - = - 229

Ипак је још у рукопису изведен коначан распоред ових кола. Његотп је приметио потребу да опеване догађаје треба поређати хронолошким редом, па је означио бројевима: коло-1 коло 2 итд. Тако је коло пето из рукописа дошло као друго у штампаном делу; РОГ као треће; друго као четврто и треће кас- пето. Б

Вероватно је, дакле, да је у другом делу спева. било и дру= тих, различитих појединости које би нам још нечим илустровале план и стварање „Горског. вијенца“. Јер тамо су слике са извесном драмском радњом, као на пример: сватови, покајнице, појава пророчице и вештице, мистична и песничка појава игумана Стефана и најзад завршна сцена са Мандушићем. |

У питању изградње текста, ми се нарочито задржасмо на самом рукопису, на ономе што је карактеристично за композицију спева и давања његова дефинитивног израза. Међутим, у вези са емоцијама песничке обраде, ми бисмо могли говорити и о дру= гим чињеницама које су утицале на Његоша. Ту би, на пример, био дух саме средине која је џеснику допуњавала инспирацију. Епека земља са својом епском традицијом т морала. је бити важна учитељица ономе ко прославља епску историју своје домовине. То важи за песнике уотште, а за Његоша поготову. Онако, отприлике, као што сликари и вајари често. узимају живе моделе за претстављање некадањих тупаа и народних типова, тако често раде и песници. -

По- извесном усменом предању тако је радио и велики Творац „Горекота вијенца“. И он је прикупљао око себе Црногорце, започињао међу њима подесне разговоре, или их слушао како се међусобно надмудрују и „пречиштћају свијет на решето“. Прича се, наиме, како је Његош имао обичај да, у друштву својих главара, понешто бележи: како. су се они, из пажње према·њему, уздржавали од говора у таквим моментима, али да их је — веле = он уверавао да му ништа не сметају, већ. нека. само продуже. У таквим часовима Његош је можда имао пред собом типове ју-

зака чије је духовне особине замишљао као моделе за карактере своје драме.

Али, далеко би нас одвело, кад бисмо, у томе смислу, улазили у анализу Његошевих сцена. То би нас пренело у ону широку неиспрпну тему народне етике-и народне епике, што је у великој „мери баш основа за Поа Оку „Горскога _ вијенца“.

Место такве анализе, ја овде дајем претлед формалне 06– раде. Ту је потребно 54 се осврнемо и на стих пол се песник служио. |

„Горски вијенац“ је испеван У једноставном народном де-

_ сетерцу. Изузетак чине само: Мустај-кадијина песма о Фатими, која је у деветерцу, и запевка сестре Б Батрићеве, која је; са рефреном заједно, у ДЕ ПРО Рту

2 зРИзЕСВНО ст