Naša književnost

ВАМ Рилке -- -— =. - - - : ____209

Рилкеова: лирика пуна је симболистичке, нестварне мутноће. Отејај његових лирских кристализација, живи око нас и у нама као посљедњи докуменат „чисте лирике“ у типтинама пред олују. Често се чинило да се у распонима лирских искустава њемач-=

"ког стиха не може отићи, на овом плану, даље. Најдаља мета њемачке чисте сублимне љепоте, био је Рајнер Марија Рилке. Иако се не одваја сувише од. збивања свога. времена, сугестивност лично његова говора, искуство, велико искуство његових засада и постулата, било је отсудан пут у живу и гласну лирску дјелатност књижевног Бабилона послије њетових дана. Та _ лирска генерација (Тракл, Бен, Хазенклевер, Ласкер-Шилерова, Штадштер, Лихтенштајн, Леонхард, Штрам, Клем, Зех, Верфел), раздрта ратним и непосредно поратним главињањима, значи узбуркани, луди немир наспрам проблема и реализација Рилкесвих: тмурне раздртости ратних грозница, наспрам четрдесет година мирна живота! о

Рилке је у свом животу написао по свој прилици неколико. " тисућа нарочитих несвакодневних писама и та писма пуна су спознаје једне велике одговорности спрам себе сама, - спрам задатка пјесника. Сва строгост и озбиљно схваћање живота, такођер и драгоцјена спремност осамљеника да учествује у животу људи који му се обраћају, све је то налазило пун израз у његовим писмима, На тај суптилан начин он је био у вези са свијетом, одговарајући неуморно, савјетујући, упућујући, давајући, _на овакав помало бизаран начин, одушка својој потпуној отци= јепљености, својој изолацији. Од својих трајних затворености, од своје шутње отртнут, понесен којом срећном сугестијом, лијепом ријечју онога који му се, непознат, обраћа, — Рајнер Марија Рилке је био тај који је, заправо, неизрециво био при томе ганут. „Више ме је веселило писмо млада човјека или какве жене · од свих похвала и критика, које би о мени написали.“

Ле су документи за темељиту анализу ове лирске сложености најчуднијег живота, којему би се могао ставити уз бок једино дубок, бујан цват умјетничких концештија и замисли. кипара Огиста Родена, за којега Рилке каже да је био највећи умјетник штгто га је познавао. Заљубљен до екетатичности у начин обликовања, у начин рада Роденова који се, уствари, није мното разликовао и битно одвајао од начина стварања Рилкеа, | поживио је уз њ, у његовем. париском кругу, пријатељујући, уз Родена, с великим Верхареном и, пратећи дневице големи раст огромна Роденова дјела, сам занесен најдубљим поривима великог Роденова импресионизма. кипарског, написао је прекрасну дубоку студију о њему, студију у којој је сакупљен најтушћи мед највећих. истина, које може нашисати велики умјет= ник о великом умјетнику. Књига о дјелу Огиста Родена писана је рилкеовски бујно, импровизирајући — и типична је Рилкеова књига, која бјелодано показује Рилкеа у свјетлости његових реренипа. Неоспорни дојам који човјек стиче, када чита ову дубоку и надахнуту, доживљену студију, пулу а паше ока