Naša književnost

О са ђ Књижевност

пјесме ове књиге, заиста! значе посљедњи домет његових могућности. Нимало спутан чисто формалним заданима које је себи поставио, третирајући досљедно сонетну форму, која је додуше "прије покалпкад била изражајна форма у обликовању и фактури тегова: стиха, 20ја0 је посљедњи пут овом срећном књигом,

Тек дјевојка бијаше прошцвала У цвату из среће пјесама.и лирика лира. "Сјајила је јасно у пролетњом орнату учинила је лежај у УУ мога НЕ

Спаваше. у мени. 6 њена је Сјена. О Дрвеће, даљине свему ја се чудим, ливаде пуне, у усхиту се будим, -

5 чуђење је ЈЕ њеног само села

О Боже који пјеваш, такнуо си усне па а. а она спава, те у мени неста и није. хтјела себе да пробуди.

Гдје смрт је њена» Хоћеш ли пронаћи те дјевојке МОТИВ > Прије него твоја пјесма прогризе је, 2 КУД тоне онаг Тек дјевојке лик јој жив..

(Сонети Орфеју) Пе У класичној форми прастарог сонета, његове слике добивале су надстварни, управо натприродни, мирни и стабилни ток ријеке у свом најдоњем току прије но што се изгуби, прије но што престане да опстоји. Шутња пред овом књигом значила је посљедње сабирање снаге. Атетравирја ући Сретан лну затвореност и тематску ел ственост та књига по свом значењу ој ећа на продор у слику, у ону ванредну властитост, коју је задобио у књизи „Сликовница“. "Суверено владајући изражајним средствима, невјеројатно 60гат лирским распоном великог искуства, дао је педесетак. кристалних, дубоких сонета, у којима се неминовно назире згуснута синтеза, искреног, талентираног ствараоца распјеваног у најсрећнијим тренуцима. својим. „Књига „Сенети Орфеју“ могуће је не | што најтајније, самоме мени, у своме надоласку и својој наметнутости, најзагонетнији диктат који сам издржао и сачинио; цијели први дио написан је у једном једином птрислушкивању без даха између друге и пете вељаче 1922, а да нисам сумњао ни у једну ријеч, да нисам мијењао ништа. И све то у вријеме када сам се спремао на други велики посао и кад сам се њиме запослио. Како да не будемо понизни и пуни бесконачне захвалности над оваквим искуствима властитог ПА

Поздрављамо дух што веже нас у сан; јер живимо ми у фигури..

- Малим ходом иду сказаљке на ури уз наш, ето, чудновати дан. =

Не знамо за правог мјеста сјене,“ радимо, а да нас често плаћа мине.