Naša književnost

А. Бенет и госпођа Браун 5 4271

Из тих разлога ми се морамо убудуће задовољити неуспесима и фрагментима. Морамо помислити: где је толико енергије утрошено да се-нађе пут како ће се казати истина, неизбежно је да та истина стигне до нас у мало пометеном стању. „Улис“, „Краљица Викторија“; „Мистер Пруфрок“ — да госпођи Браун дамо само неколико имена, под којима је она постала славна у току од неколико година — она је мало бледа и рашчупана кад је њени спасиоци најзад достигну. И то је бат њихових секира који ми чујемо, стимулирајући и живи бат, ако мене питате. Али, наравно, ако ви хоћете да спавате, тада провиђење има у својој безграничној доброти велики број писаца при руци, који су посве готови и кадри да вашу потребу задовоље.

Покушала сам — бојим се да је то трајало исувише дуто да дам одговор на неколика питања којима сам отпочела. Расправљала сам о неким тешкоћама, које савременог писца очекују на сваком пољу рада. Покушала сам да за њега нађем оправ-= дања. На завршетку хтела бих да узмем слободу да вас потсетим на дужност и одговорност коју ви имате као партнер у послу писања књига, као путник који седи у купеу, као сапутник госпође Браун. Јер она је вама који ћутите исто толико блиска и видљива као и нама који вам о њој причамо. Ви сте у току свакидашњег живота, само у овој недељи, имали много необичнијих и интересантнијих доживљаја, него што је то овај сусрет, који сам покушала да вам опишем. Ви сте имали прилике да чујете одломке разговора који су вас испунили највећим чуђењем. Ви сте увече легали у постељу, збуњени и поражени неразумљивом збрком ваших осећања. У једном дану пролазиле су вам кроз главу хиљаде мисли, сударале се хиљаде осећања и у чудном нереду опет ишчезавале. И упркос томе ви допушттате писцима да вам замажу очи једном визијом о свему томе, једном сликом госпође Браун, која нема ни најмање сличности са. овим феноменом који буди чуђење. Изгледа да ви у својој скромности сматрате да писци нису од исте крви и истог меса и да више знају о госпођи Браун него ви сами. Фаталније заблуде не може бити. Баш то раздвајање писца и читаоца, та снисходљивост с ваше стране и професионална таштина и понашање с наше стране, јесте оно што слаби и квари књиге, дела која би требало да буду здрави изданци из присне и на једнакости за= сноване везе између нас. Отуд ови углађени, допадљиви романи, ове намештене, смешне биографије, ове нацифране критике, ове

песме о невиности ружа и оваца, које се данас сасвим озбиљно сматрају као литература.