Naša književnost

Тартарен код Паштровића о б – – 435 "___ Жена ми је умрла, — каже, — док сам био у Америци. И она лежи ту доле. — Глас му је таман, јер мисли на мртве а

можда и на питање свих путника о узалудности повратка. "У малој кућици, Лукиној, седимо око стола. Као најбоља домаћица припрема нам обед који се састоји из хлеба, сира, салате од паприка, рибе и пршуте. Доноси ракију, вино и воду. — Морате извинити, — каже, — сам сам а и много штошта ми недостаје. Једемо из белог порцелана и са сребрним ножевима и виљу· шткама, и дивимо се како једна кућа, која споља тако скромно и сиромаштно изгледа, може бити овако пријатна и добро снабдевена. Тада Лука окреће кључу улазним вратима: — Лука није код куће, — каже и смеје се неким туђим враголастим смехом. ___ Крепак и снажан, силази први низ брег. Води нас сунчаним, стрмим путевима, кроз винограде и пожутеле њиве кукуруза, покрај смокових дрвета, кроз трновите живе ограде, које брижљиво раствара и доводи до де тамноплавот мора,

О. и Л. БИХАЉИ-МЕРИН