Naša pošta

Број 7.

последњем степену, док сукобе о над. лежности између управних и редовиих судова решава Касациони Суд (чл, 46 и чл. 103 и По Устава). Поред ове функције (која има карактер спора само у колико се сукоб решава по предлогу појединаца) Државни савет има извесне управне функције. Наиме он решава о управним актима, са које је по закону потребно његово одобрење, и у толико се сматра као «управни орган врховне државне управе», и врши надзорну власт над самоуправним јединицама по одредбама закона (чл. 103 ад. 5 т. ги 3 Ус_ тава). Најзад он решава и о другим питањима, која му законом буду стављана у надлежност (чл. 108 ал. 5 т. 5. Устава).

е) Има велики број кривичних дела _из разних закона (т. зв. споредно кри вично законодавство, на пр. закон о шумама, о водама о заштити рандника), за које су надлежне управне власти (као што су у Србији за истраге из кривичног законика, поред још неких других "иступа, надлежне локалне управне власти и општински судови). Оне се у толико појављују као судске власти, као кривични судови. То је случај на пр.с царинским кривичним делима из царинског закона, за које су надлежне царинарнице, а у другом степену министар финансија (чл. 184 и 198). Кад је у дотичном закону прописано, да је Државни Савет надлежан. у последњем степену, као што је то прописано у "царинском закону (чл. 201). онда се и _ Државни Савет, поред дотични управ"них'власти, појављује као кривични суд.

ж) За спорове о накнади штете нанете приватном лицу од државних управних или самоуправних органа, надлежни су редовни, судови, и за исту је одговорна држава, односно самоправно тело, а дотични орган (чл. 18 и 61 Устава). Према томе. лице оштећено каквим управним актом, који је постао потпун, може подићи спор за накнаду _ штете код редовних будова против државе, место управног спора за по"ништај акта код државног савета. Тужбе за оштету застарева за 9 месеца (чл. 18 Устава). -

з) У колико би закон чинио упаде у имавину појединаца, оштећујући је, право на накнаду штете постоји само

сааиванее

„НАША ПОШТА“

Страна 9.

онда, ако је то у закону прописано (на пр. | чл. АГ ал. 3'и чж 48: ад. Гст. 2 Уустава не дају то право). За случај упада у имавину појединаца каквим сходно закону изданим актом управне власти (на пр. забраном увсза неке материје потребне за извесну грану индустрије, експропријацијом, забраном подизања зграда у интересу будућих улица) право на накнаду штете постоји такође само онда, кад је то у закону прописано (на пр. закон о'експропријацији с чл. 36 ал. 2 Устава и чл. 48 ал. 1 Устава дају то право). Тако се има узети зате, што је и овде у питању законита повреда туђег права, и ако ту, за разлику од првог случаја, одлука, који ће граЂани бити погођени одредбама законским, зависи од управне власти, те је тако могуће, да неки грађани поднесу финансиску жртву за државу, а други не (што је дало повода за противно мишљење, које се образложава, од не-

ких природно-правним принципом не-

повредимости стечених права, од друтих принципом правне једнакости, пре-

ма коме није допуштено неједнако оп-

терећивање грађана):

Н Ем ИНВЕНТАРИСАЊЕ | Е- Ена ко

Закључивање инвентара. На крају буџетске године испод последње бразде примања, рачунополагач подвуче задебљану линију преко свију страна инвентара (преко друге и треће стране спољног табака и преко свију страница. унутрашњих табака). Испод ове задебљане линији и преко рубрика 1, 2, 3 и 4 друге стране спољног табака испишу се речи: „Свега примањеча затим се усумирају све рубрике за примљене инвентарске ствари заједно са преносима од прошле године и збирови исписују јасно арапским бројевима без икаквих поправака, -- Исто тако, испод последње попуњене бразде издавања, подвуче се задебљана црта-линија и преко рубрика 1—4 испишу се речи: „Свега издавање“, па се затим усумирају све рубрике издавања и суме ис пишу такође арапским бројевима без поправака. | :

Кад се овако усумирају примања и издавања, онда рачунополагач, испод“