Naša pošta
И"
Број 1. „ПАША ПОШТ А:
| 5
Страна 15.
5
ЗАБАВНИ ДЕО |
52)
Б. М. Лоренап. нарантеру. Сваки се човек од рођења до смрти
сваки дан по мало мења, не само те. лесно, већ и духовно. Ми не мислимо
и не осећамо оно, што смо као деца "мислили и осећали.Не занима нас више
не љути, не плаши, не весели и не растужује ово исто што и у детињству. Страх, зебња, слутња, нада, туга и ра-
"дост су друкчије и много веће код зрела
човека, него код детета. Друкчије су мисли, друкчије жеље и намере. Али и ако се тако сваки дан постепено мењамо, ми се ипак осећамо увек за10 што је наш дух у суштини остао увек исти. Сваки за себе каже: Ја сам то видео, ја сам чуо, ја сам осећао, ја сам мислио, ја сам то хтео, кад сам ја био дете и т. д. То ја, које сваки употрбљује, кад о себи говори, изгледа дакле нешто. не променљиво, увск исто, исто у детињству и исто у старости. Истина оно у стварности, с обзиром на своју различну садржину, није променљиво. Наше ја или наша свест о самом себи, наша самосвест је свакако у старости друкчија, него што је била у детињтву.
Самосвест изражава јединство лич'ности или јединство свега душевног живота, свих мисли и осећања.
Оно што личност једног човека чини различним од других личности, битна
је особине његове личности и његове
воље назива се карактером. У првом реду дакле наша воља сачињава наш карактер, из кога потичу наше намере и наша дела. Воља, као целина и јединство мисли и осећања, као израз лич. ности и карактера, мења се тако поступно и неприметно, да се у свом скоро неприметном мењању непрекидно понавља као увек исти каракгер, увек иста личност. Наш карактер се огледа у ономе шта најрадије и најчешће чинимо, у добрим или рђавим делима и добрим и рђавим намерама. Зато наш карактер сачињавају, пре свега, оне навике наше воље, које постају или које стичемо оваквим или онаквим по-
"нашањем.
о СИ
Карактер једног човека је она трајна, битна особина његове воље и његовог понашања, која га чини оним што је, чо: веком различним од свих осталих људи.
Свој карактер наслеђује у главном сваки човек од својих родитеља. Али сваки има даље да израђује свој керактер у своме искуству или у школи жи: воза. Јер у животу има пуно утицаја са разних страна. Ти утицаји долазе од такозване средине, у којој човек живи: од земље, друштва, народа, занимања или позива и т. д. Тај утицај средине није мали и око га ми сами не осећамо. У том смислу пословица с правом каже, «С ким си, онакав си». Али ни тај ути: цај није свемоћан и, као што знамо није на све људе поједнак. Један човек може бити много бољи или много гори него породица и друштво, у коме је од-
растао. Јер у пркос великом утицају
средине, сваки ствара до негде и сам.
свој карактер, чим постане свестан самог себе. И зато је зрео човек сам одговоран за свој карактер и за своја дела а не друштво или родитељи.
Највећи немачки песник Гете је рскао: „Историја човекова је његов карактер“. Али историју или прошлост своју свако је тако рећи сам себи бирао, чим је научио бираги и разликовати добро од зла; чим се разум потпуно развио, Јер наш разум може да победи или да ублажи друге утицаје. Док разум још није довољно развијен, док је човек још дете, најважнију улогу играју намерни утицаји или утицаји васпитања. Међутим, пре утицаја васпитања треба имати у виду утицај наслеђа.
Као што су људи од рођења телом различни, тако пак су од рођења раз-
· лични И духовно. Они су, пре свега, раз-
лични више или мање по темпераменту. Разлике у темпераменту су рођене разлике у осећајима и у брзини, којом осеЋања изазивају мисао и дела. Тако, на пример, може један догађај или један предмет, који два човека виде, али који се ни једног ни другог ни најмање не тиче, изазвати веселост код једног, док
знан