Naša pošta

ЗА УСПОСТАВУ МИНИСТАРСТВА ПОШТА И ТЕЛЕГРАФА 21

Француска, Немачка, Русија, Пољска, Грчка, Персија, Колумбија итд. Није изостала ни Чехословачка — створена по Светском рату. Тај обравац је, како је оправдано заступано у «Трговинском гласнику» (од 27 марта 1930), успостава Министарства пошта и то по принципу, који наведе г. д-р Шоћ, без иједне нове канцеларије и чиновника — чак и бев новог министра — без иједне паре новог расхода. Не са повећањем расхода већ, поред обезбеђења да се служба побољша, са повећањем прихода. Солуција једноставна, управо идеална. У општем светском п, т.т. Савезу све ступљене администрацаје имају скоро истоветне п сасвим сличне организације које ве све више приближавају једном једином општем типу. И наша ранија уредба о устројству Министарства пошта и телеграфа није ништа друго до подр окавање томе унаформном и општем обрасцу.

Наш саобраћај, трговина и привреда захтевају добар п. т, т. саобраћај. А могу га добити ако пошт. телеграфска и телефонска служба буде вођена по једном духу, анимирана једном идејом. Установа Министарства пошта и телеграфа створила би потребно јединство у раду, бев којега је тешко замислити практично и добро вођење ових установа. У оста. лом, то би био пут напретку и преображају у духу нових потреба и новог захтева времена, прилика и догађаја свуда око нас као и у нашој Отаџбини.

Један привредник

3) У броју 106 од 11 маја 1930:

Пре непуних девет година органивовано је у нас Краљевском уредбом Министарство пошта и телеграфа. За све време свога трајања и рада, ово је министарство из године у годину показивало све веће и боље резултате. Дало је вемљи једну солидну организацију за управљање, експлоатацију и унапређење пошта и телеграфа. Створило је све административно правне форме ва даље њено све успешније развијање. Ство“ рило је после ратне пустоши потребна средства и услове рада ииз годинеу годину показивало је све већи равмах и полет у правцу прогреса и благостања народног. То као да је некоме сметало. Одмах се нашло људи који су завишћу гледали на нагли развитак установе и приходе које она из године у годину све више даје државној каси. Узвети су на око ови приходи — у износу од преко 200 милиона годишње — и постали су предмет грешних жеља и себичних рачуна. Испочетка _ опрезно и тајно, а све доцније, отворено и јавно почело је минирање њених темеља. У реду тога изнесене су пред јавност критике нерационалности и нерентабилности установе у државној режији. Нашло се људи, који су на лаки брз начин «убеђени » у то, па су са своје стране и они почели сугерирати влади