Naša pošta
БЕЛЕШКЕ
Т. Т. КАБЛОВИ __У вези белешке на стр. 76 свеске ва август, савнајемо да је Мин. грађевина, у циљу побољшања и усавршења телефонског саобраћаја, одлучио да, на најважнијим телефонским артеријама у вемљи, набави и положи међуградске и међународне телефонске каблове са свим потребним уређајима за потпуно функционисање. Даље се имају извршити набавке градских телефонских и телеграфских каблова, подморсгих каблова и бронзане и бакарне жице. Каблови морају бити конструисани и опремљени по најновијим начелима и тековинама кабловске технике. Израђен је програм и технички услови за набавку и изградњу као и финансиски услови који регулишу кредитирање и плаћање ва обављени посао, односно набавку. Понуде се имају предати, до 10 децембра 1930, начелнику Телеграфско-телефонског одељења мин. грађевина г. инж. Драгутину Катушићу, који даје и евентуална ближа обавештења уколико буду потребна.
„АКАДЕМИА ИБЕРОАМЕРИКАНА“ ЗА ПОШТ. ИСТОРИЈУ
основана у Мадриду и одобрена Краљевим указом, развија своју акцију на пољу поштанске историје у вези с историјом цивиливације. Прикупља материал, књиге, листове, документе, рукописе, фотографије, марке и др. објекте који служе за тај циљ. „Негајдо де 1а Розђа“ јој је месечни часопис. Академија култивира и међународне односе, па је приредила и прву своју пошт, изложбу.
Академија, према својим Статутима, има три врсте чланова: редовне (улагачи, који плаћају чланарину), дописне и почасне. За дописне и почасне чланове могу бити, ив почасти, бирани и странци. Академија је изабрала таквих чланова из неких страних земаља; г. д-р Шоћа је изабрала једноглосво за. почасног члана.
Требало би да се и из наше земље покаже интерес за такву установу. Наши стручњани и писци из области п. т. литературе могли би у томе допринети својим радовима. Појединци могу послати непосредно Академији; иначе, „Наша пошта“ се радо прима да јој преспроведе све што би примила у ту сврху.
КРОЗ КЊИГЕ И ЛИСТОВЕ
— Чиновнички гласник, орган Главног савеза држ. чиновника и службеника, саопштио је, у броју од 1. Х., под насловом „Око новог чиновничког закона“ наш напис о персоналном питању (из св. за октобар, стр. 103—2). Закључује да је покренуто питање деликатно и да заслужује пажњу надлежних и законодавца. Оно је, вели, на разне начине тумачено и примењивано. Правда и једнакост би захтевали да питање буде регулисано за све једнако. Пут је за то: законодавно тумачење или нормирање новим законом о чиновницима и осталим држ. службеницима. Једнакост треба провести, пошто то захтева правда и интерес службе.
— Рот отазтк, 1 јиђ] јапа 1. Х. зада : 12 Веоггада. — Кагто уапја о огватлас ју падћ робе (Пико Зенпс) 1 гагпе ђеје5ке. — Розћат, Таибјапа 15. Х.: Робпа боја. — Кис Ђедтић. — РПги5|уепа рогос а. — Кагпе ђеје5ке.
— Розћа, Таршгеђ 28. Х. задти: Зрогагит 1 јеф пзуо (парз5 и Којет зе Казе „Угпјете Т#есе 1 ргтејад паз ро Шпоуот рши, док пи 1 пе орагато галове пазе зтабози, 16 #гадто 2дгамћ озјопаса ха пази дЧобгоб Еј). 7азједапје Заметпор мрјеса. — Ргефзјечтшк Мтаде и Харгеби. — Коптегепстја хуатешКа 1 чија. — 17 Замела. — 17 Огваштасјје. ПА.
— Ромапска 510оа, Тагтеђ 28. Х.: Кеогватхасја Зауета 1 огсат“ тааја. (5аме2 зе, мен, тога геогааптоман јег је огготап бгој робтага 12уап Замета, 1 јег гако (гад дић угетепа 1 БидиспозЕ пазе зфтике.) — Зрестјат додаа. — 1 стаупа зкир па. — + Озкаг Магесћа! де Запе Епа, р. :. падхтопик и репа и (1852 + 1930). — због ја! роббе, (ејесгата 1 Тејећопа. Тејевта! 1 (ејећоп. — Ргозује Фро. — Кагпе угјези.