Naša pošta

8 НАША ПОШТА

себи. 'То сам приметио и код државника других раса. Не буни их вртоглавица власти у којој индивидуалност, на жалост, често трпи извесне метаморфове. Бич борбе удара их, и они ударају. Наши балкански политичари нарочито су захуктани у тој борби. Ударају их и кад треба и кад не треба. И они се не уздигну изнад такве средине. Њихова дефанзива и офанзива. раввија се истим темпом. На таквој ветрометуни пали су, од исте бољке, радикалски прваци: Миловановић Протић, Јовановић, Пашић, Трифковић, Вукићевић. Карактеристична је у том погледу наша темпераментна средина. Она има нечега посебног што крши себе и око себе. По рату је добила и нове атрибуте. Бивши претседник владе и министар пошта говораше да му је било необично кад је постављен ва министра пошта и телеграфа. «Није ми била позната та струка али сам се,вели, током времена с њом уповнао и заволео је. Доста .сам времена и снаге ва њу залагао, па ме и сад интересује. »

Говорили смо о некојим питањима струке, која су се појављивала већ док је био министар и доцније претседник владе. Нарочито смо се задржали на питању организације. «Мило ми је, вели, било кад сам прочитао да су вам дали управу над том важном установом у којој има још много да се ради. Али, мислим, да ће се тешко извести препород струке, ако јој се не поврати Министарство пошта и телеграфа. Ја сам дуго имао тај портфељ, па внам што значи кад једна тако велика установа има своје министарство пли кад га нема. И пре су, рече, падали предлови да се Мин. пошта укине «у интересу штедње», али ја сам га одбранио. Доказао сам да то не би била уштеда него несрећа. Не би сени паре уштедело, а добила би се гора органи-

" вација која кочи напредак и продуктивност. Тако би се место уштеде добили губитци. Пок. Пашић ме је помогао у једној таквој прилици. Доиста, све што смо добили у и. т. т. саобраћају од ослобођења то је благодарећи томе, што је струка имала своје министарство и свога министра који су се непосредно бавили струком, бранили је и унапређивали.» — Г. претседник ми обећа дати у том смислу и напис за «Нашу пошту» са којом беше упознати која му се допадаше. Не знам да лига је написао. Међутим, говорио је једном бившем генералном директору Мин. пошта и телеграфа као и свом сину, г. Милошу, адвокату, да ми је обећао такав напис.

Приповедао ми је и о свом министровању у поштимн теме. графу. Навешћемо неке појединости. «И лично сам, говораше, вршио инспицпрање; уверавао се како се служба врши касио њеним потребама. Са извесног места жаљаху се да се лист Тан, из Париза, неуредно раздаје у Београду, наиме да се «погрешком наше поште» адресату уручују истовремено бројеви од два разна датума. Пошао сам да се, при доласку амбулантне поште, лично уверим. ФЗгрозио сам се кад сам видео