Naša pošta
26
саобраћаја». У овоме случају није урађено, као што је код «Грговине п индустрије»; – «Социјалне политике п народног здравља»; «Правде и вера» ит.д. У погледу , пак, делокруга, и надлежности, очекује се уредба. | У малој Швајцарској врховна управа, ових двеју здружених установа у једном ресору, назива се: «Министарство пошта пи жжелевница». Дакле, право име, и, оправдано, на првом месту: (Шошта).. __Од самог почетка установљења Министарства пошта и телеграфа краљевине Југославије, отпочели су на њега на_ сртаји, од нестручних и неупућених елемената, «предлажући» „и тражећи да се укине «као непотребно и у интересу штедње»! То ву им били сви «аргументи» и «равлози»! Али је оно свагда било, срећно и оправдано, ваштићено и одбрањено. А како је, пак, и ив којих разлога најпосле укинуто, није ми познато. Нагађало се и говорило, да је то урађено највише због: интереса штедње; неслагања његових водећих стручњака; набавке стручних справа и материјала; да се овом струком прошири грађевински ресор и томе слично. Међутим, једна скорашња нотица у «Обзору», од 28 децембра 1930, под насловом Нова организација управе пошта, каже, да је још 1928 год. припреман пројект «да управа пошта коначно сврши у Манистарство трговине». Као што се из овога види, те су «припреме», дакле, вршене пре 6 јанјара 1929! Но, било како било, ако икако буду овоме узрок тадашњи п. т, стручњаци, они не могу избећи одговорности пред неумитном историјом наше п. т. институције и тежњама њене савремене организације. У томе случају, на ово би се с правом могла применити она из светог писма — «Пропаст твоја од тебе Израпљу!». КЕ Неки су опет тражили «традиционалну аутономију п. т. струке»! Нови пи модерни захтеви и потребе п. т. т. струке · препородитељице човечанства — у великој држави и просвећеном народу, безусловно захтевају потпуну самосталност и независност њене врфовне управе, као год и свиг осталих 88себниг грана државног п народног живота; то јест, своје Минастарство, са својим сопственим Мпанистром на челу. То је стварна, савремена п једино корисна аутономија ове пнетитуције. Ада је у истини тако, служе нам за светао пример све веће и најуређеније земље на свету, међу којима једно од најугледнијих места заувима и Чехословачка. Нећу се преварити, да јој је у овоме крупноме питању, 1918 год., наша држава послужила за образац. Уосталом, то су, још онда, код нас срећно
добиле и све остале гране државне управе. Оне то и данас.
оправдано имају, изузев поштанско-телеграфска, која је најмање заслужила да јој буде ускраћено...