Naša pošta

128

Поред оних, који су заражени средњевековним, настраним и штетним појмовима —- овакву епидемију по целоме свету шире и пропагирају и професионални следбеници митолошког бога Меркура. У томе их свуда помажу и протежирају њихови „заступници“. Они и њихови „посредници“, акробатским и полипским начином, где год могу, дубоко варивају своја шпекулантска сидра, доктрином „чисте зараде и „пласирањем “ својих капитала. Да ли је то на штету државонародних интереса, то се њих, разуме се, ништа не тиче, јер је њихова девиза „циљ оправдава средство“. Овакви су „волеви“ после великог рата преплавили свет, па још „доказују , да државе нису добри привредници — домаћи — у својој рођеној кући него су једино они способни да их „уреде“ и „усреће“!

Од најстаријих времена нашег државног живота, нашему је народу држава синоним његове народности. Тако није у феудалним земљама, него су тамо државе имања повлашћених класа. Стога краљевина Југославија спада међу најдемократскијим државама у свету. Наш је слободни и независни народ стога. сисао, вековима, у мајчином млеку истину: да је држава целокупног народа, а народ државни, као удеоник и сопственик ове своје велике, равноправне и заједничке куће.

Са свега ивложенога, у нашој државонародној земљи, и п.т.т. институција је једна правна дионица велике наше државонародне њиве, као и све остале гране нашег националног живота и управе. Из ових неоспорних разлога, одузимање из државних руку делова п. т. т. институције, вначило би што и отуђивање правне својине сваком другом лицу или корпорацији. Наш витешки, свесни и слободни народ сматра испод свога достојанства, да његове државне установе бивају предметом шпекулативне природе. Он се са државом, њеним исправним и угледним чиновницима и институцијама поноси, и једино има у њима, као таквима неограничено поверење. У осталом, то је одлика и свих слободних и великих народа. Отуда и долази, да такве државе комисиски спаљују и поштанске вредности, које су повучене из промета. Као и све социјалне установе, неке земље и ову установу држе на високом ступњу развитка и достојанства, а неке је опет претварају чаки у трафике. Све то зависи од културне способности и националног поноса дотичног народа.

ПЕТАР М. МИЛИЋ, директор пошта и телеграфа у пензији.

ЋЕ. ПРОКРЕС Телефонски саобраћај повећава се у свету. У великој Британији у току 1930 г. било је 1.350.000.000 разговора; више него у ранијој години 34.000.000. Нове инсталације.