Naša pošta

162

браћаја захтева стални прираштај радних снага у манипулативној служби.

Да би побољшала здравствене и хигијенске услове рада код особља, Гл. управа, старајући се о њиховом здрављу, потпомаже приватну иницијативу за самопомоћ и учествује обилатим прилозима код друштава за осигурање у болести и смрти. Болница Егавеђећ и здравилиште у Видајок-у примили су у току године 93.425 болесника. Од државног особља било је 6628 лица са просечним боловањем по 24 дана.

Финансијски резултатљ. Рачунске 1927-8 приходи од целокупне п. т. т. службе износили су 94.211.977 пенга а расходи 86.324 982 пенга. Чист приход био је 7.886.995 пенга. Трошкови на особље попели су се на суму од 36.836.849 пенга или 42.7% од свих расхода. У ову суму треба урачунати и суму од 5.030.318 пенга специјалних награда за особље у извршној служби. Ове награде имају циљ: да потстрекну особље на марљивије вршење службе и стицање веће радне способности и вештине у раду. Сума пензија износи 44,4 % од свих расхода. Сума · помоћи болницама и здравственим заводима 843 768 пенга. За инвестиције: уложено је 3.880.457 пенга за израду кабла Пешта— Сегедин; за аутоматску телеф. централу у Пешти 8.001.384 пенга; за телегр. и телеф. мрежу У целој земљи 2.089.465 п. за зграде поште 4.314.273 пенга и за кабл Пешта—Беч 2.784.059 пенга.

' М. ВУЈАДИНОВИЋ

НИКОЛА ТЕСЛА

Правда, 7. УТ, донела је напис „„Седамдесетогодишњица Николе Тесле“, одинж. Јована Стојиљковића, који говори о животу и раду овог знаменитог човека. Писац приказује књигу инж. Бокшана о Н. Тесли о којој је говорено у „Нашој пошти“ (св. за октобар 1930, стр. 109), и сматра да би морала бити за Југословене нека врста научно-националног јеванђеља, које ће нам кавати да су успеси електротехнике за последњих 40) година успеси југословенски. Г. Стојиљковић завршава: „Народ југословенски с пуном вером може гледати у будућ-

ност, јер док је још био неуједињен и у ропству и у пуном јеку борбе за национално уједињење, дао је људе који су показали којим путем треба да иде културни живот човечанства. Као што то врло лепо каже проф. г. др. Видмар, у заморној атмосфери рађања југословенске земље севнула је муња која је чаробно одасјала и показала нешто ново, драгоцено за цео цивилизовани свет и која је са огромном силом уцртала линију на небу будућности читавог човечанског рода. Та муња се запалила на нашем тлу, у нашој кршној Лици.

Најбоља и најпотпунија књига о Тесли на нашем језику

_ ва сада је књига г. Бокшана. То је, иначе, једна изванредна