Naša pošta
165
и интуитивно уверење религиозног духа. Тесла се не пушта радо у философска равмишљања; он то чини само у толико у колико је потребно да своја експериментална истраживања обравложи и докаже. Човек је рођен за рад и страдање: то је оправдање његове егзистенције, мисли Тесла. Сувише доколице, нерада, и цивилизација ће се распасти. Али технички напредак треба човеку да омогући да се може посветити уметности, спасењу своје душе, како би кавали религиозни мислиоци. Тесла се упреже да кров најсуптилнију науку, кров електротехнику, спасе себе и човечанство. Можда ово звучи парадоксално, али је непобитан факат да само стремљење чистоти и узвишености пречишћава људски дух и даје му нове снаге да истраје у својој тежњи за савршенством.
СФЕВО ФОН
Проф. Мартно (Маштее Матфепоћ), учитељ музике на Париској музичкој академији, није само одличан музичар, већ и истакнути радио-техничар. Његова конструкција специјалног апарата названог „сферофон“ заслужује нарочиту пажњу.
Као што је повнато, има више метода да се помоћу катодних лампи произведу потребни музикални тонови. На пр. апарат са етарским таласима, проналазак Тћегепп-ов, привукао је пре извесног времена на себе велику пажњу. Мартно је ипак први створио инструменат који је испунио и све захтеве мувичара. Као и већина других конструкција ове врсте, овај се инструменат оснива на произвођењу лебдећих фреквенција из два проиввођача треперења, који мање или више зависе један од другога. Као код многих конструктора, тако и код Мартноа налави се безброј конструктивних ситница и детаља, који су делом заштићени патентом, а делом од проналазача задржати у тајности. После свега тога у могућности смо, да ивнесемо у главним цртама конструкцију Мартноовог апарата.
Спољни изглед апарата личи на спинету (врста клавира); на једноме столу дугом око 13/» м. лежи спреда клавијатура. Иза ове стоји орманчић, који на први поглед наличи нанормални радио апарат. На орманчићу се примећују две велике скале ва штимовање са микрометарским преношењем инеколико дугмади (тастера) за регулисање загревања. При пажљивом посматрању може се констатовати, да се клавијатура не састоји из дирке (тастера), већ само из цртежа нормалног клавира намаланог на лакираном картону. Преко ове клавијатуре пролази једна танка нит (конац) са једном од прилике 5 мм. великом црвеном перлом (белегом). На десној страни стола пролази преко једног малог колута врпца (гајтен), која се завршава на колуту од целулоида, од кота на иввесном