Naša pošta

169

ДРЖАВНА ИЛИ ПРИВАТНА ЕКСПЛОАТАЦИЈА

Кроз редове „Наше поште“ заступано је гледиште да п. т. т. служба треба да се одржава. вазда и у свим својим деловима кров државну експлоатацију. Румунија је прошле године другаче урадила: телефоне је уступила приватној режији. Зато је добила и позајмицу од 8 милиона долара, али већ у 1931 г. морала је исплатити ту суму из новозакљученог зајма. А шта је даље било са применом уговора и које су последице, можемо видети из расправе која је вођена у Народној скупштини у Букурешту. Преносимо о томе извод скупштинског извештаја од 21 марта о. г., онако како је то саопштено у листу Универсул : |

„Повећање телефонске таршфе

Рт Н. Лупу: Између телефонског друштва Ј. ТТ. (1пбетпаћлопа] Тејерћопе апа Тејестарћ Со) и државе, закључен је 4 јула.прошле године један уговор. На основи овога. уговора уступа Држава, ради инвестиције, а за суму од 750 милиона леја, својину државну и право газдинства (пљачкања) градске, међуградске, унутрашње и међународне телефонске мреже ва време од најмање 20 година!

У уговору је предвиђено, да фирма 1. Т. Т. нема права повећавати телефонске таксе више но у осталим земљама, и управо, телефонска тарифа треба да буде тако састављена да не омета нормалан развој телефонског саобраћаја. У исто време уговором је утврђено, да се Држава после 20 година обавезује, да у овоме року откупи целокупно садашње имање Друштва, па природно и онога које ће у току 20 година бити новим инвестицијама повећано. Са овим у вези, у уговору је предвиђено, једносмислено и искључиво, да ће свака пнвестиција и свака лиферација именованога друштва, пре њиховог извођења, по нахођењу Саветодавног саобраћајног одбора у Министарству саобраћаја у свима појединостима морати бити испитивана и одобравана.

Према уговору Друштво се обавезује, да цене материјала доказима поткрепљује и ове цене не смеју бити веће од цена истог квалитета на светским тржиштима. А шта се догодило »

Друштво је 24 дец. 1930 г. предложило један пројекат тарифе која је од досадање два пута већа и у Европи је највећа! Истовремено предложила је једну листу материјала, коју треба да инвестира, али чије су цене два пута скупље но на светским тржиштима. Тиме покушава и смера друштво да доцније и. откуп целокупне мреже учини немогућим и за вечита времена ове институције присвоји. Осим тога овај начин газдовања и повишавања тарифе преставља, не само једну јаку сметњу ширењу и развијању телефоније која цивилизаторски делује, већ и поскупљивање животног стандарда.