Naša pošta

127

б «Општем побољшању градске и међуградске телеф. службе. у Југославији“ («Наша пошта», април 1931). За чланове комисије одређени су: г. д-р Шоћ, бивши начелник, министар у пензији, г. Шарић, виши саветник п. т. управе Мин. саобраћаја, и г. инж. Терзић, шеф техничког отсека Т. т. одељења истог Министарства. Жири је већ приступио раду.

— Министарство саобраћаја наредило је својим дирекцијама: да супругама чиновника и службеника грађанског реда издају легитимације ва повлашћену вожњу са попустом 50%. изко не примају додатак на скупоћу на њих, пошто чл. 42 Ч. в., који говори о додацима,не спомиње супруге, већ само децу. И

— Укевом Њ. В. Краља од 18 маја о. г. извршена су унапређења у Пошт. штедионици. Поред осталих унапређени су: генерални директор г. д-р Милорад Недељковић у 1 положајној групи 1 степена, и главни секретар г. Владимир Шпагнут у ТУ положајној групи 1 степена.

КАРАЂОРЂЕ ЗА ПОШТУ

Карађорђе, врховни вожд, у првом устанку 1804, почео:

је уређивати ва пренос вести и писама „мензулане“ у свим већим местима. У периоду борбе ва ослобођење, 1804—18413,. први пут се у Србији помгњу „поште“,А 817 Карађорђевог криминалног законика, од 1807, санкционисаше: „Налаже се сваком Србину, а особито сеоском кмету, како би писмо у село дошло, да се таки даде кмету, у које му драго доба било и кмет тај час да га шаље куд иде и коме... Који би се усудио... задржати тај подлежи 50 штапова трпети“. У дело-. воднику Вождову из 1812-3 године, који „Време“ саопштава,, налавимо да је Карађорђе писао, 7 априла 1813, „Воиводи · Ивану и Крсти и Станку и Крсти Бацскичу, да вишце за живот у напредак туђа писма неодпечаћавају, и да их незабачују“..

ДВА ЧЕХОСЛОВАЧКА РЕФОРМАТОРА

Министар пошта и телеграфа Чехословачке Гг. Д-р Фатка, који је на завидној висини подигао п. т. т. струку у својој земљи, ивашао је'из редова те струке. Тако и г. д-р Карло Трапл, који је сад постављен за министра финансија., Г. Трапл је прошао разне степене кариере, од пошт. практиканта до гувернера Пошт. штедионице. Био је доцент Пошт. школе у Прагу као и члан уредништва чехословачког часописа Пошта, телеграф, телефон. Његови чланци одликовали су се јасноћом, краткоћом и стручношћу, као што је и његов рад у струци уопште био плодоносан. У његовом раду“ огледао се дух организатора и: реформатора. Знао је истицати потребе струке и бранити интересе особља. Са те основе ивводио је и најтеже реформе. Руководио се, пак, принципима: упрошћавања, појевтињавања, рационаливирања. И успео је..