Naša pošta

226

Празилно је дакле: најјачи, најјужнији, најјуначнији, а не нај јачи или најачи и слично.

6. Једначење сугласника,

а) Познато је да се јасни (звучни) сугласници кад дођу испред муклих претварају у мукле (врабац-врапца, Србин-српски, под-потписати и сл.). Једино отступање од тога било је за д кад стоји пред с, па се писало: предсказати, председник, представа, одстранити и др.

Према новом „Правописном упутству“ ово отступање вадржано је само ва д кад је у групи дски и десшво. 'Греба, дакле, писати: градски, београдски, господски, господство, средство, али: претседник, отсећи, отступити, као и отшетати, потчинити, отцепити, бегство и сл.

6) У нашем јевику има и једначење сугласника по: начину образовања: из-чезнути-исчевнути, ишчевнути, раз-ћердати, расћердати, рашћердати; мисао, мисљу, Мишу; бојене, бојавлив, бојажљив и сл.

По „Правописном упутству“ ово једначење не врши се у сложеним речима кад испред љ или њ стоји у предметку с или 8. Треба, дакле, писати: изљубити, рављутити се, разљигавити се, разњакати се и сл. ;

7. Губљење сугласника

а) Као што се од отац у другим падежима пише оца, оцу, оцем (а не отца и тд.), тако треба писати и судац-суца, додатакдодаци, изузетак-ивувеци, предак-преци итд.

6) Место наставка ћеки треба писати ћки: никшићки, пећки, тршићки, добрићки и сл.

в) Сугл. ј после ђ, ћ, љ, њ се не пише: пеђу, чађу, ноћу, помоћу, обитељу, имуће.

УГ ИНТЕРПУНКЦИЈА

За правилно разумевање написаних мисли потребно је

обратити велику пажњу на знаке интерпункције. Код нас се употребљавају две интерпункције: граматичка или немачка и логичка или француска. Немачки, аустриски и руски ђаци употребљавају прву, француски другу. Прва је лакша, јер се држи одређених правила, али је друга правилнија, јер омогућава правилније разумевање смисла. Равлика међу њима је, у главном, у употреби запете. "По правилима граматичке интерпункције све зависне реченице се одвајају запетом тј. чим се једна споредна реченица почиње са свезама који, кад, где, да, што, ако, иако, него, али, пошто, јер итд., одмах је од претходне треба одвојити запетом. А по логичкој интерпункцији оваке реченице могу одвојити вапетом, а могу и не одвојити; све зависи од смисла.

По грамат. интерпункцији би сенапр. написало: Писао ми је, да дођем или: Казнио сам оне, који су скривили, а по логичкој: Писао ми је да дођеми К азнио сам оне који су скривили.