Naša pošta

НАША ПОШТА — МАЗА РОЗТА

САБОР ТА РОЗТО, ТЕГЕСЕВАЕ, ТЕЂЕКОМ 1МОКАРО КресинарнаЕр 1ЕЕ ж. РАНЕнлнааЕн ЈЕ. БНатеЈНаРЕВЕНЊЋ СВЕСКА 89 | БЕОГРАД, ! ЈАНУАР 1932 ГОД. 1Х

ЧАСОПИСИ.

„Наша пошта“ у св. за јун 1931 покренула је анкету о главним гласилима које је имала п. т. т. струка: Пошта п телеграф 1903—5; Наша пошта од 1912; Пошта п телеграф 1919—1924; Радио, телеграф п телефон 1924—8. Уредник првог часописа г. Бранислав Ђ. Бујдић дао је одговор, који је публикован у „Нашој пошти“ за новембар 1931 заједно са нашим коментаром. !

Такође смо добили одговор г. Милана Л. Лавловића, оснивача, власника и уредника „Наше поште“ од 1912 до краја 1929.

Одговор г. Павловића гласи:

Уредништву „Наше поште“.

У свесци за новембар пр. г. уредништво „Наше поште“ позвало ме је да као бив. уредник „Наше поште“, коју сам _ покренуо 1912 г. у Параћину а обновио 1925 у Београду, означим најбоље и трајне вредности чланке који су објављени оно од И 1929.

Тешко би који уредник могао тачно да одговори на овако постављено питање. Не зато што неће, него што је то уопште пи немогуће. | ј

И ја као уредник онд. „Н. п.“ најмање бих могао да своје сараднике разврставам у категорије! По мом дубоком уверењу сви су сарадници уживали неподељиву симпатију уредништва.

Сваки од њих — ко је колико могао, потписујући чланке или не — сарађивао је искрено на једном општем и корисном послу: — да п. т. т. установа пође бољим п напреднијим путем.

И онда неоспорно је: да и сваки од њих има права на раван део заслуге, бев обвира колики је његов обол био; јер су сви, сви без изузетка предано служили струци, са пуно воље сарађивали им истински помагали да наша установа не изостане иза напреднијих држава.

Колико смо у томе заједничком задатку постигли казађе се у своје време, а ја лично свима мојим сарадницима за тај искрен и једнодушан рад дугујем вазда благодарност што и овога пута то подвлачим, радујући се што је „Наша пошта“