Naša pošta

39

био већи и успех би био већи. Свакако, бразда је узорана, а сад напред. И старији и млађи!

Гг. Павловић је волео „Нашу пошту“ као чедо. О томе сам се уверио кад ми је предложио да је продужим. (О томе у ,Нашој пошти“, ов. јануар—мај 1980, стр. 3—6.) Ово нека буде уједно поздрав ,„Наше поште“ на почетку [Х године њеног излажења.

Богати и моћни наћи ће своје ,,славопевце". Скромни раденик на п. т. т. њиви заборављен је као и поље на којем ради. Стручна, пак, п. т. т. литература је поље које су заборавили и сами његови посленици. Ипак, иза дремежа доћи ће бољи дани. У њима ће бити више светлости, више широког погледа, више признања за све заслужне. Отаџбина не заборавља своје синове. П. т. т. установа треба и служи земљи и свету.

Д-р Ш ШОЋ

МИХАИЛО ФАРАДЕЈ

Политика, 27 ХТ, донела је напис „Прослава краља електрицитета. Синоћ (26) је на Београдском универзитету прослављена 100 годишњица проналаска електричне индукције и одана пошта енглеском великану Михаилу Фарадеју („Наша пошта“, децембар, 1931, с 334),

Фарадеј држи предавање о своме проналаску

Г.Ж.В. Симић у том напису говори о животу и раду великог научника Фарадеја, који је рођзн у Лондону 22 септембра 1791 а умро 25 августа 1867. Изувимајући, вели, Њутона — чије се дело „Принципиа““ сматрало и сматра као највећи продукт људског генија у области научничког поосматрања и мерења — Фарадеј је општепризнат као ненадмашан у сфери природних наука. Људи су га назвали „принцом свију научника истраживача“. Ову титулу он у пуној мери заслужује: Он је био научник и филозоф, скроман и побожан човек, који је употребио сву енергију свога тенија и сву племенитост свога срца да истражује истину и да чини добро-

Од сиромашних родитеља и, готово нешколован, околности су у почетку само чиниле препреке његовом напретку. Али тешкоће, које би сла.