Naša pošta

106

3) Које су најбоље изреке, дефиниције ауторитета о значају и важности п. т. т. струке:

ОДГОВОР

Киблљер, професор немачког уставног права, у своме спису 40 поштанској служби у. Немачкој», вели:

Пошта је најдрагоценији бисер у круни грађанског друштва, најуспешније средство за побуђење и држање радљивости и живота државног. Хиљаде су руку непрестано у додиру са свима условима суштатствовања лица и друштва. Узајамно дејство, које се непрекидно осећа између ње и сваког разног предмета, који утиче код свих образованијих народа, тако је многоструко и потребно, да треба пошту сматрати као светску установу, ако се узме у оцену сва њена значајност и стварна вредност.

Линде: Потпуна, непобитна истина лежи у факту: да је само онај народ цивилизован, у коме је развијен п. ит. саобраћај.

Бартел: Одузмите литератури, вештини, трговини и радиности сав онај утицај, којим на њих дејствују поште и телеграфи, свакога дана. или боље рећи свакога часа, ви ћете вратити народе у варварство..

Б. Бујдић: Поште и телеграфи, најмоћније су саобраћајно средство, које за сада нема такмаца. Они су тако тесно проткали све односе социјалне, политичке и произвођачке, да се ови без њих формално немогу ни замислити а још мање одржати и развијати.

Редован и обезбеђен поштанско-телеграфски саобраћај, даје махове ширењу културе сваке врсте: физичке, интелектуалне, естетичке, оби-. чајне и т. д., као год што даје махове и раввићу саме државе у свима њеним правцима.

Поште и телеграфи стоје у врло тесној вези и са ступњем образованости у једноме народу. Може се без најмањег претеривања, сасвим поуздано и тачно рећи: да крај пута или линије, одређује и крај цивилизације. — У старо време пошта је особито цењена. Код старих Арапа, пошта је, осим пошт. саобраћаја, вршила и надзор над свим осталим властима. Код старих Грка дневни тркачи, звани хемеродроми вршили су пренос вести и поште. Такав лични тркач Александра Великог, Ладес могао је ићи просечном брвином бицикла. Код старих Римљана имућније породице су имале своје властите поштоноше.

Цезарова писма преносиле су одморне запреге коња, од станице до станице, које су прелазиле дневно преко 900 км. Старе персиске поште, зване ангариа, најбоље су биле уређене за време цара Кира. О поштама ависких народа писано је крајем ХП века по Христу.

Стари афоризми и филозофске мисли о пошти:

Пошт. установа је најзначајнији, најлепши и најкориснији изналазак човечјега ума; њезином службом обухваћен је многостручно живот и развитак друштва...

Пошта је најумнији инстћтут... посвећена најлепшој и најплеменитијој сврси.

На својим плећима носи користи нублике и финансија уопште.

Ни један пошт. чиновник, од највишег до најнижег ранга, никако несме заборавити, да је поштанска установа — којој он служи — за публику, а не публика за установу.

Пошт. чиновник, који свој позив познаје и воли, свакога дана има прилике нешто добро да изврши; јер како се ваља паштити у хуманитету и најлешшем опхођењу према публици, не може се инструкцијом прописати.

Пошт. чиновник је највећи спедитер, делокруг његовог рада је — цео свет. ! с