Naša pošta

0

лучни преокрет у најскоријем времену. Ускоро ће бити могуће, да човек из своје куће, са свог апарата, шаље радиографске извештаје у Аустрију и да добије одмах после неколико минута одговор, а да не буде принуђен да иде до радио-централе.

На крају је Маркони рекао, да он сматра да је потпуно могуће стумити преко радна у веву са становницима других планета. Отворено 'остаје једино питање, колико ће времена бити потребно, да се на том пољу почне са првим успешним експериментима. („„Време:)

— Савремена техника нагло иде напред. Некад се једва могло разтоварати на раздаљини од неколико км., а сад је омогућена телеф. веза између Париза и Индије. Да би се добила веза са Индијом мора се равтовор пријавити централи на неколико дана раније. Том приликом позив саговорнику плаћа се 160 фр. а после, прва три минута разговора коштају 680 фр. (око 1300 дин.) а сваки наредни минут 210 франака. Тако, 10 минута разговора са Индијом кошта око пет хиљада дин.

_ — Ми смо имали на Цетињу (односно на Ободу, код Ријеке Црнојезвића) прве штампане књиге још 1494. Ове наше штампане књиге угледале су света на 70 година пре. појаве прве штампарије у Русији, у Москви.

У ХУГ веку Београд је имао своју штампарију. У њој је штампана амо једна књига, Јеванђеље и била је готова 4 августа 1552. («Политика»)

— Наш књижевник г. Бранислав Ђ. Нушић био је 1901 г. наименован за комесара пошта и телеграфа, али је изјавио да је неспособан за такву службу и зато тражио пензију. («Политика»)

— Време 9 4 доноси некролог Панте Мих ајловића «Смрт човека који је инсталирао прве телефоне у предратној Србији... а сам није имао телеф. апарат све до смрти. (7 П 1982). Некада најбољи друг Н. Тесле, пок. Михајловић је заједно радио са славним проналазачем У истој фабрици...»

Политика #01 доноси напис г. Дим. Ц. Ђорђевића „Наш први телефон, 50 годишњица београдског телефона“ као и сећање на поч. Панту Михајловића. Вредно· за анале наше п т.т. струке.

— Пошта; телеграф и телефон играју у данашњем животу тако важну улогу, да је сасвим оправдано што пословни свет њихов рад прати с највећом пажњом. Последица тога је да се увек запажа и јавно конста"тује свака неисправност у раду тих важних установа.

Али се констатује и све оно што је похвално. Тако «Ветски гласник» региструје овај догађај:

«Г. М. Р. П., бански савјетник, послао је 26 овог мјесеца у 8.20 обичну депешу приватне садржине у Грачаницу (Врбаска бановина) (са плаћеним одговором. Истога дана и истога јутра, већ у 10.410 достављен му је одговор из Грачанице. Дакле, за непуна 2 сата депеша је предата на пошти у Цетињу, одаслата и примљена у Грачаници, достављена адресату, који је написао одговор, предао на пошти у Грачаници у 9.20, а већ у 10.10 била је у рукама адресату на Цетињу. Треба имати и то у виду да се Грачаница налази на споредној телеграфској линији и огромној удаљености.» («Политика»)

— бХКалбе» против поште, — Париска штампа је писала о вабуни коју је код поштанских чиновника изазвало једно писмо, које је било адресовано: «Богу Оцу, Царство небеско». Како чиновник, коме је писмо дошло до руку није знао како да писмо достави адресату, отворио га је да бар види ко је то у преписци са Господом Богом. Испоставило „се да је писац писма један сиромашан грађанин, који је, износећи своју