Naša pošta

206

грађанства за постигнуће свога циља. Морао је прво да их упозна са коришћу, коју им пружа оваква једна културно-привредна установа, коју им пружа ово најбрже саобраћајно средство својега доба. У први мах мислило се да ће Панта Михајловић врло брзо, и са великим успехом извршити свој задатак. Утолико пре што је ова новина била заинтересовала цео свет и што је у томе времену изгледало чисто невероватно, да се два човека могу разговарати и на даља растојања, и да се њихов глас, · у својој потпуној боји и висини тона, може пренети преко сталне жице и лепо чути како долази из једне политиране кутије! Покушаји Михајловићеви за уписивање телеф. «абонената» — како су се онда звали претплатници — наилазили су код оних старих Београђава на велики неуспех. Стари Београђани показали су се и сувише равнодушни наспрам овакве корисне установе, која је у другим земљама врло радо била примљена. И шта није чинио да увери Београђане како греше што не уводе телеф. штације у своме дућану, у својој кући, у својој канцеларији, као што се то чинило у другим земљама. Али је његов глас остајао као глас. вапијућег у пустињи. И кумио је и богорадио да се уписују у телеф. «абоненте» — па ништа. И у таквом неуспеху, који се одбијао о равнодушност старих Београђана, пролазили су дани бев икакве наде, да ће се, најзад, увидети шта значи телеф. веза између два пријатеља, између два трговца, између пословних људи, и колико она доноси користи и У времену, и у новцу, и у брвини сазнања јавнога живота, — и ко ће све нобројати оне велике користи које човечанству пружа телеф. установа, која данас везује све континенте на земљиној кугли, чија је брзина у саобраћају данас позната целоме свету.

. Када се већ од дана добијене повластице навршило скоро 4 месеца, и кад је видео да му је остало још мало дана до рока истека повластице, Михајловић је био принуђен да прибегне једном спасоносном средству, само да не изгуби право повластице и кауцију. Наиме, био је подигао прву телеф. линију, на дан 14 марта 1883, између Географског одељења Мин. војног, које је било смештено на спрату кафане «Код три листа дувана», на углу улице Милоша Великог и Краља Александра, — и инжињерске касарне у Палилули. А

"О тој првој телеф. линији у Београду, постоји службени документа То је та линија од 300 м. дужине, и то су те две прве телеф. станице: Географско одељење Мин. војног и инжињерска касарна у Палилули, о којима говори уверење Мин. народне привреде од 28 априла 1883 Нбр. 398, које је издато Панти Михајловићу, на основу уверења Мин: војног ИБр. 1105 од 26 априла 1883, и којим се утврђује да је Михајловић отпочео рад на подизању телеф. мреже у Београду у своје време, и да према. томе он ужива пуно право, дато му поменутом концесијом. -

И тако је Панта Михајловић овим својим поступком, привремено спавао ситуацију, јер је имао докава да је рад на подизању телефона. отпочео у своје време, које је предвидела и сама повластица.

Благодарећи брижљивости Панте Михајловића и његовој породици, која је кров толики низ година, кроз читаво пола столећа, најсавесније очувала ове документе, ми данас располажемо са аутентичним извором, из којега почиње историја телефона у нашој земљи. А да нису тако брижљиво сачувана ова два, тако важна документа, која су се појавила тек: после емрти Панте Михајловића, после 7 фебруара 0. г., ми не би имали, 0. првом кораку за увођење нашег телефона, тако тачне и прецизне служ"бене податке, јер се ова документа више не налазе у П. т. т. архиви, која. је пропала за време непријатељске окупације.

Писац ових редова, као савременик ових догађаја, и као телеграфиста Министарске станице, запамтио је како је текла цела ствар око. подизања првог телефона у Србији, и, невнајући да се код породице Ми– хајловићеве налазе ова два драгоцена документа, — написао је, по своме сећању, још 1925, у угледном часопису Радио, телеграф и телефон, кратак историјат нашег првог телефона, у коме је изнео. прве моменте из првога корака, који је учињен за подизање телеф. мреже»