Naša pošta

РА

207

ђу Београду. Том приликом, писац ових редова површно је поменуо џо-

властицу, дату Панти Михајловићу .за време министровања Чеде Мијатовића, и прву подигнуту телеф. линију, коју је Михајловић био подитао између Мин. војног и инжињерске касарне у Џалилули, — и тиме је већ у неколико био спасао од заборава ону полавну тачку за установу прве телеф. мреже у Београду. Сада, пак, ова два сачувана службена. документа све то потврђују и износе све детаље у пуној опширности. А то је у толико боље, сигурније и прецизније.

Овом приликом, поред већ објављених чињеница, изнећемо и нека још необјављена. факта, која су играла важну улогу у историји развића телеф. установе у Србији, од њеног почетка стварања па до предаје телефона јавном саобраћају. А тиме, што ћемоу Нашој пошти сада

унети и објављене и необјављене чињенице, добићемо једну целину, која ће бацити пуну светлост на све оно што “се догађало у томе времену. По-

менућемо и све фазе кров које је пролавио наш први телефон, и све оно што му је сметало да јавни саобраћај, од дана добијене концесије па до свога крајњег успеха, задоцни за пуних 17 година.

— Наставиће се ДИМ. Ц. ЂОРЂЕВИЋ

Наш уважени сарадник задужио је п. т. стручну литературу. Исто“ рији пошта и телекомуникација дао је скупоцену грађу. Он и ширу јавност упознаје са најважнијим датумима из те области. На тај начин подиже и сам углед и значај установе. Политика је и последњих дана донела неколико његових написа, који су занимљиви и корисни за све п. т. т. службенике: у броју од 5 јуна «Прва телеграфискиња у Србији — пре 42 године — г-ђа Даница Васиљевић» у броју од 7 јуна напис «Вредност Морзове азбуке», у којему нису изостали ни подаци из предратне Србије. — От.

ЗА ИСТОРИЈУ ПОШТА () У Црној Гори

Црна Гора је, поред ступања у међународни п. т. савез, имала још и сљедеће специјалне уговоре, који су брижљиво чувани у „Збирци међународних п.тт. уговора“ у П.т. од,ељењу а. од уједињења у Ди екци и пошта на Цетињу:

1) Уговор с Аустријом, вакључен у Задру 25 маја 1871, који садржи 39 чланова, потписали су га: од стране Црне Горе "Књаз Никоља м његоз секрета Јован Сундечић, а од стране Аустрије Аболф Лама, натсавјетник и Директор пошта за Далмацију. Овај је уговор потврдио својеручним потписом, Министар царске куће и спољних послова, Андраши, у Бечу 29 јануара 1873. Овај уговор регулише поштанске односе и „саобаћај између ових држава, правцем Цетиње— Котор.

2) Уговор између Црне Горе с једне и Аустро-Угарске,

| Босне и Херцеговине с друге стране. Потписан у Бечу 16 ав-

туста 1880, у Будим-Нешти 21 септембра 1880 и на Цетињу. Садржи '8 чланова, а њиме се регулишу телегр. одношаји и саобраћај, непосредно и у транзиту између ових земаља.