Naša pošta

235

На основу онв прве Уредбе од 5 децембра 1920 основан је Савез набављачких задруга држ. службеника на дан 8 маја 192! у Београду и тај Савез и данас постоји и ради. Овај Савез има пред собом пуних 44 г. рада и за то време показао је успеха на. овом пољу рада.

У првом управном одбору Савеза био је претседник г. л-р Мика Поповић, министар на расположењу, подпретседник је омот. Милош Штиблеђр, који је сада претседник Савеза, а међу члановима управе био је и г. Влад. Вујиновић, који је сада управник Савеза.

По закону о набављачким задругама држ. службеника има а врсте задруга: задруга за набавку намирница, задруга за набавку станова, задруга за набавку кредита и произвођачке задруге. Краткоће ради оне се називају редом: набављачке, станбене, кредитне и произвођачке. Све ове врсте задруга држ. службеника морају бити учлањене у Савезу, па ма биле основане раније или се сада оснивају. Ван Савеза не може постојати ниједна задруга држ. службеника основана по овом закону. Може постојати само она задруга ван Савеза, која свој рад не базира на постојећи закон о задругама и као таква не може бити у чланству Савеза. “| ; -

По закону од 3 новембра дужност Савеза је: да уједини у једно коло све задруге; да се стара о оснивању нових задруга; да преко ревизора врши прегледе задруга; да набавља све врсте намирница за рад задруга; да приступи самопроизводњи намирница, кад се прилике укажу; да прима новац на штедњу; да отвара кредит својим задругама; да организује осигурање задругара; да организује и друга врста старања за своје вадругаре; да организује задружну пропаганду. | 5

Крајем 1924 било је у Савезу укупно 116 задруга (у 1930: 125) и то: 85. набављачких, 14 станбених и 26' кредитних. Према томе, у Савезу нису заступљене све врсте задруга, које су законом предвиђене, јер произвођачке задруге, засада и не постоје. На крају прве године Савезовог "рада (1921) било је 64 задруга са 190 удела уписаних у Савезу, док је након 11 г. рада било свега 116 задруга са 840 удела.

_. Рад Савеза за ових 11 г. кретао се је овако: Актива Савеза попела се је од 2,613,242 на 141,381.419. д. (у 1930: 458,129.885.) —— што значи да се је увећала за 48 пута. Приходи Савеза увећали су се од 38,783 на 6.312 249 дин. (ва 75 пута) а главница од 2.507,068 на 108,715.476 дин. (ва 48 пута). Дуговања пак задруга код Савеза повећала су се за то време од 232.202 на 67,525.585-дин. или за 265 пута.

Из овог кратког, сумарног, прегледа види се, да је Савез за ових 41 г. у својим новчаним пословима показао завидан успех. Нарочито је важан, а и обилан, рад Савеза био у прикупљању основног капитала, за свој рад на снабдевању задруга, те је у том погледу успео да створи битни услов за свој рад створивши за кратко време тако огроман капитал од преко 100 милиона динара, што ће омогућити Савезу, да успешно спроведе у живот своје намере. ;

Набављачке задруге, које су поднеле извештај (62), покавале су у пр. г. овакав успех:

У свима набављачким задругама било је на крају 1991 године 60.306 чланова. Укупна сума њихове активе и пасиве износила је 114,940.064 д., док су у роби имали 38,834.926 д., код задругара на дугу 87,0%6.222. у непокретностима 18,642.979 а у уделима код Савева 309.000 д. Задруге су нмале на расположење свога капитала (од чланских удела 8,100.059 и од резервних и других фондова 24,185.902) 32,285.801 Д., а од Савеза су добиле кредит од 514,038.728 док су од других поверилаца уживале кредит од 20,743.268 д. У своме раду показале су вишак 49 задруге у укупној суми од 7,878.015 д., док су 18 задруге имале губитак у укупној суми од 1,599.838 д.

Кредитне задруге (29 поднеле извештај) показале су ово стање на крају 1931: 3 3 : Е

У свима кредитним задругама (27 у 1981, а 26 у 1930) било је на крају 1981: 19.566 чланова (у 1930: 16.829). Њихово је пак стање износило надав. _