Naša pošta

У европском метежу, у европској конфузији и беди, назире се једна пометња духа која можда данас заповеда свима осталима.

Здравље Европе захтева једну извесну постојаност, из-

весну дисциплиновану повезаност. Леон Блум

Ипак, ми данас, више но икад живимо у доба науке и невиђених проналазака. Наука је дошла на неслућени степен и она ће се и даље развијати, без обзира на прилике, у свету.

Д-р Богдан Гавриловић, претседник Срп. Краљ. Академије.

Незапамћена економска криза, која влада у свету, није могла, разуме се, мимоићи ни нашу земљу, па је тако минула 1932 година била једна за нас од најтежих.

(С погледом на искуство стечено у прошлој години не може се очекивати побољшање стања у овој години, ако се не приступи потпуном изједначењу законодавства и ако се код решавања осталих проблема, економских, социјалних, финансијских, и тако даље не примене методе, које неће

имати карактер палијатива. Обрад Благојевић

Увек су тешке материјалне кризе терале људе да потраже спаса и утехе у духовном свету. Можда је то и са садашњом, којој сви предвиђају скори крај или бар побољшање у овој 1933 години.

Не посед него рад постаје основ друштва, поретка, живота, среће.

Човек хоће да у стварању вечно Доброг и Лепог има свог удела и то не само сазнањем него и активним изгра-

ђивањем. Д-р Свеш. Стефановић, претседник београдскот Пен-клуба.

РОЗТА (МЕМЕ РИМКСЈЕ) Ц РРМВЕОГ 1 РРВАУЦ МИС 4

Копгад Созаск пасазије (Бећгрисћ дез Напдејзгесћ, Зшноаг 1923), да родапзко ргауо розој о4 угетепа од Којеса орзтој; розја Као хазеђпа зосјајпа па пејја. Розуе је гагитуо, да је агауа пазгојаја роди Као уагпи зосја ти ројауп обићуан! зуојот ођуехапот ргаупот погтот. Ргауо рокагије (епдепаји, да зуој ашогте! ргозшт па зуе зосјајпортаупо-гејејашпе ројауе Луоја. Ројауа розје 1 пјезто дје!оуапје ик исији и веб! тпозјуо геПекза, ргаутћ папа 10одп0за. Розјерепо (есајет |ајопскор гагунка 1акпзјанатаја зе розеђпа зКирта ргаутшћ погта, Која је рогпаја род памуот ро5-