Naša pošta

174

б1азп!Кисоуогп!;ћ робгага, Огозјаујје — Хагтеђ, и бгоји та окфођаг пазјаујја газргауе за Нзјгот О. ц. р. 1 0 аранј; пцсоуопић розјаа. Копзи! зи пар:за! „(о #геђа 2пан“ Као 1 рнапја ! одсоуоп ро з%1 чигоуопић розта.

ЏЧгоуогп; роббаг, 1 поуетђаг, допозч уедпот уезн о зјапји 4 гади Огоаштасје дг/аутћ розтага.

РАДИОФОНИЈА

Радио Београд, илустровани недељни часопис, и у последњим свескама обилује забавном садржином и илустрацијама. На крају је домаћи и страни програм.

Наш радио, орган Задруге југословенских радиофониста, на“ставља открића и акцију против Радиа а. д. Београд. Нарочито се истичу чланци г. Стевана Миловића. Лист тражи побољшање наше у истини зао„стале радиофоније као и да ова пређе из страних у домаће руке. Заступа гледиште да је 4 фебруара истекао рок уговору. О томе је вођена расправа и у „Политици“. Насупрот Марконију истиче Теслу као проналазача радиа. оснивача и творца радио технике. Слику Н. Тесле редовно доноси уз „своје оглавље. · ;

МаленовинеиНишке новине су посветиле неколико члајнака истом проблему.

Наше село објављује интерпелацију г, Хаџи Тодора Димитријевића коју је, са друговима, упутио Министру просвете о програмима „наших радио станица.

: Раније је поднесена интерпелација 67 народних посланика да држава „одузме концесију Радиу а. д. а да је повери домаћој групи.

Број 25. овог политичко-привредног листа намењен је радиофонији.

Радио клуб Београд, удружење радио аматера, под претседништвом бившег уредника „Радио Београд“ г.др. Б. Кујунџића, лекара, начелника Мин. народног здравља у п., огпочео је свој рад. Клуб предвиђа у првом реду задатак да допринесе развоју наше радиофоније. Он ће, поред осталог, стварати стручну библиотеку, приређивати изложбе, потпомагати и штампати стручне и пропагандне брошуре.

Уметници. У страним земљама расписује се натечај за уметнике који ће суделовати у програму Радиа. Пожељно би било да сва три „наша радиа - Београд, Загреб и Љубљана - распишу натечај и за спижере. Није довољно да неко има за то погодан глас, већ и да глас, -репродукован на микрофону, буде оно што се тражи од спикера. „Све земље на то обраћу нарочиту пажњу. Ред је да се и код нас нате"чајем пронађу лица која за то имају својства и дар. У неким земљама глас спикера такав је, да га радо слушају и лица која службени језик земље не разумеју; често пута, ради јасноће, те лепоте и умилности гласа, «слушају и кад их саопштења сама по себи не занимају. Глас таквих спикера је по себи уметничка тачка програма, сам собом „музика“. Свакако, и код нас има таквих гласова. Треба их пронаћи. А то се може. Спикери су привлачна снага радиа. На то се много полаже. У Шведоској је спикер тражен натечајем. Међу стотине кандидата изабран је шведски принц Ленарт Бернадот, унук шведског краља Густава У.

| Радио граду Њујорку ће бити највећа грађевина таквог реда. Отуда јој име „Радио сити“.

У овом „Радиограду“ предвиђени су, не само простори и студије Американског радио друштва, већ и низ других дворана за позоришне изложбе, предавања, спорт, ресторане итд. Између осталих објеката и просторија, Радио-сити ће имати: једну велику оперу са 2500 места, стадион за 25.000 гледалаца, биоскоп за 8000 лица; затим огромне просторије За уметничке изложбе, ресторане, сале за барове и дворане за игре разних народа; студио сала за радио, за тонфилм и снимање плоча итд.