Naša pošta

ЗРОМЕМК ЕрБОМЏ о

Медипагодпо Фибуо „Ефзоп“ пи Мјијогки одшео је да рпуапот тејануот рофшепе уенк зротешк атепскот ртопајагаси Тотази Евопи. Зротешк се зе роде п Мез-Огапсе-и, оде зе пајахе 1 дапаз Ефзопоуе уеНке Јађогајопје. Ргета ргојекиш оуај Ефзопоу зротешк Њ; о меок 100 тејата ! паргаујјеп од ђејос тегтега. Зротешк се Козан око 2 пиНопа дојага. Ма дап описа зротешка — гпје (аспо јоб шугдепо — зуе габпке 1 гафошсе пи Зједатјешт Атепскт Ргтајата ођизтауке гад.' (О: Ефзопц зто ођјам! паре и зуезката 7а ауриз! : десетђаг 1931.)

УПРАВА ПОШТА, И СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА

Наш часопис није потекао од богатства ни за богатство. Тако је и обновљен 1930 г., онда кад читава струка није имала, у престоници, слободног гласила. Наша пошта је истакла своју мисију: побољшање и препород струке. Она је покренула многа крупна и деликатна питања, од којих је зависила будућност струке и особља. На том путу није зазирала од тога, да ли ће се некоме допасти или не» — Јавност не зна које је све борбе требало издржати и тешкоће пребродити, а да застава не буде повијена. Општа криза се придружила свим тим тешкоћама. Криза која је онемогућила и многе велике књижевне и политичке листове. Многи од њих спасени су једино помоћу субвенције. и

Један од најбољих стручних часописа у нашој земљи „Савремена општина“, орган Савеза градова Краљевине Југославије, којему је власник и уредник г. д-р Милосав Стојадиновић, народни посланик, вели:

„За разлику од других напреднијих земаља, где су стручни часописи обилно потпомогнути, па самим тим и у могућности да створе далеко бољу организацију свога пословања, у вас су они, мање више, упућени на самопомоћ и жртве оних који се жртвују до пуног самоодрицања. Отуда никакво чудо ако се стручни часописи гасе истом брзином којом се и појављују, готово филмски, да би се опет у континуитету идеја и борбе, која по некој несхватљивој фаталности дражи појединце, наставила иста игра напора и стргдања.