Naša pošta

СКРОМНИ-ЗАСЛУЖНИ ЂОРЂЕ НАЧЕВИЋ

Правда од 14 априла објавила је, пред прославу првих регрута из Јужне Србије: Први рањеник од аустријских шрапнела са Бежаније 1914 био је Јужносрбијанац Ђорђе Начевић, Он је сада разносач телеграма Централне поште у Скопљу. Рањеника је у болници на Врачару посетио тадањи Престолонаследник Њ. В. Краљ. Начевић вели да га је Престолонаследник питао:

— Одакле си јуначег

— Како се зовеш“ —

Све више обузет радошћу и дубоко дирнут бригом, коју је за моје здравље показивао наш будући Краљ, рекао жам Му своје име и одговорио на сва остала питања.

— А је ли ти жао што си рањенрг — упитао је на крају Он.

— Ваше Височанство, ја се радујем што сам за своју земљу поднео једну малу жртву, одговорио сам.

Тако се завршио овај мој најмилији сусрет у животу. Тога се врло живо сећам и увек, када помислим на Његов Краљевски лик над мојом постељом, задрхтим од неке не„описиве радости, — завршава своју причу Ђорђе Начевић, искрено узбуђен сећањима на прошлост.

Из Болнице на Врачару Ђорђе Начевић је упућен у Осми пешадиски пук, са којим је учествовао у крвавој битци "на Мачковом Камену. При оступању наше војске био је "заробљен од Немаца и одведен у Ашах на Дунаву, где је у лагеру остао до ослобођења и уједињења. У ослобођену земљу дошао је сав срећан, са шрапнелом у бутини леве ноге, који му ни данас није извађен.

РВЕОГЕР 5УТАМРЕ

Ротаса зиспа р. |. Чатра розшрпо зе гагуша. Јауђаји зе поуе зпасе. Огоап ОдгиХепја „јисочјоуепзка р. +“ дао је зуој Аозаад пајбђојје бгој, од 1 арша. Кгог парзор.1, шгедћ,, ропаозођ, Фактео ргобјајц пизи о рорећ! заугетепог игедепја р. !. зшке, Које опа 1 п1 зу1 крђуо секато. Вгојпо запје Јапоуа ЏдгиХепја р. 1. чиЉешка роуесајо зе па зКкого 7.000. Вгој 2пајап ан јо5 педоуојап. 5уак! р. |. з1иђешк тогао 1 рпрадан ЏагиХепји зусо геда. „У огоапас је тос“. М; једап једти сомек, г1 једпа јеф!па 5зпата пе зте 5 гапетагепа Ш пугедепа! Џ Којо зуп

Козз!Кка. Тако зе памуа огсап Кизкос Шајенз!сКког

Фтиуа и Јисозјау, Кој, од рге 4 софпе, ам и Вејој Сткуђ инса Кгаја Ређа 40. Џгедшк је Е. М. Атћапсејаји, АКНу-