Naša pošta

Савремена Општина бр.5—6; свеска за мај и јуна, часопис за привредно-социјално и културно унапређење града н села. Власник и уредник Пг. Милосав Стојадинсвић,

„Пољиција“, — часопис за управно полицијску н судску праксу“ · Власник и издавач Васа Лазаревић, Начелник Мин. Ун, послова у певзији. Свеска за јуни 1934. Бр. 11 н 12 доноси, поред стручних чланака разне поуке и обавештења из судске праксе, тумачења чиновничког закона, одлуке Касационог суда. Главне Контроле и разне расписе из свих грана управне службе. Врло корисна обавештења наћи не и наши читаоци у овом одлично уређеном стручном часопису, од којих ћемо нв ми неке прештампатн у овоме листу.

Жввинарев Гласник нвлустровано месечно гласвао 38 живинарство, званични орган и гласвло балканског Живинарског Савеза и Главног Савеза Југословенеких одгајивача живине, зечева и голубова. Број 7., за јулн 1934., изашао је са пробраном и поучном садржином, Наши службеници који се у унутрашњости баве економнјом не би требали да буду без овог стручног листа. Годешња претплата за појединце 60 дин. годишње.

Ђуро Виљловић, „Свијет без касте в без стадежа, студија о Павићевнћевим „Црногорцима“ — унздању Владимира Лазовића Загреб. На двадесетак страница писац је одао заслужену хвалу вредноме раднику на нашем фолклору, песнику н књижевнику Мићуну Павићевићу. Не можемо се отети жељи да неке пишчеве опсервације не пренесемо дословно у овоме приказу, јер бриљирају а лепотом стила н тачношћу. Писцу се учинило, посматрајући рељеф Црне Горе са једне узвншене тачке, да су громадни камени таласи у своме најбурнијем гибању и замаху одједном застали, скаменили се и тако остали“. Тако је нешто и морало битиу бурним временима геолошке историје. Аналогија са безживотним, бреговитим сантама леда на половима ванредно је видовита и показује да писац има дивну. бујну и развијену машту песника. Тај пусти предео, населили су, и оживели, по писцу. Владика Раде, Бан Пучанин и Мићун Павићевић. Њихови јунаци пружају намг „ненсцрпив материјал, богат живот, етике фолклора, естетике, философије, религије, хисторије, социологије и права Црне Горе“. — Све су главе подједнако важне и најважније. — У овојземљи све се бунина неправду, добро уочава писац, и овде нема догматичности према ауторитету који долази с неба, алн има према ономе који долазн од поверења, из скупа, збора и гласања н далеко су од тога да због мана не познају нечије врлине. У Црној Гори сам живот спроводи селекцију, зато су тамо сви једнаки, равниинема другога. Црногорац вије бројка но вредност која се свуда цени и признаје. Чојство и јунаштво, мудровање и господовање приличи само њему, јунаку и на мегдану и у дивану. На овим осећањима организовало се црногорство. — Крвна освета је репарација повређеног права. И заслуге Мићуна Павићевића доиста су несумњиве и велике јер као што завршава Виловаћ: Једно је вријеме прошло и једна Црна Гора се објавила у овој књизи: лијепа, ведра, интересантна и витешка“.

Ми топло препоручујемо нашим читаоцима и писца: „О Црногорцима“ Павићевића и његовог апологичара г. Виловића. с

М. В.

Уреднић м Власник: МИЛУТИН ВУЈАДИНОВИЋ, бишн сабетниј Мин. саобраћаја, у пензији, Гарашаниноба 7

Штампарија „ГРАФИКА“ Р. С. Албулоб ТЕ Београд, КосмајсВа 51. Тел. 89.717 у