Naša pošta

338

Лима у Пећ, а одавде преко Косова у долину Јужне Мораве. За вријеме римске владавине пролазили су овуда важни путеви, који су се настављали на оне што су излазили на Јадранско Море и у Панонску Низију.

Саобраћај је био жив, не само за вријеме Римљана, већ и за вријеме наше средњевјековне државе, кад су се овим путевима кретали каравани од по неколико десетина нато"варених коња и мазги, праћени оружаном пратњом. Од путева особито је важан био онај који је ишао од Скадра, уз долину Зете за Оногошт (Никшић), па преко Гацка и Невесиња у долину Неретве. Тај пут, видјели смо раније, био је употребљаван и за вријеме Римљана. На њега су се настављали путеви који су долазили из Дубровника, Цавтата, Херцегновог и Рисна. Осим овог пролазило је кроз овај крај још неколико знатних путева. Тако је из Подгорице ишао један у долину Црнојевића ријеке, и ту се дијелио на три крака. Један је водио у Бар, други у Будву, а трећи у Котор. Из Подгорице полазио је пут и за Косово Поље, и настављао се на косовске путеве. Њихова важност повећана је била од како су се развила рударска и трговачка мјеста: Брсково, Призрен, Ново Брдо и Приштина, као и због тога, што су Дубровчани и Которани добијали повластице од српских владара и моћне властеле да могу слободно путовати и трговати по српским земљама, те су се због тога кретали њима њихови трговци и каравани. Ови путеви задржали су неко вријеме своју важност и послије доласка Турака у ове крајеве. Дубровчани су признали надмоћност турске државе и склопили са њом уговор, по коме су могли слободно трговати у земљама, које су биле под турском влашћу. За турске владавине важан је био пут ПодгорицаПлавница, који је преко језера ишао за Скадар. У то ври: јеме саобраћај по језеру био је особито развијен и цио увоз за Подгорицу и велики дио Црне Горе, који је био под турском влашћу, долазио је из Скадра преко језера. Исто тако био је везан и онај Подгорица—Никшић. Он је спајао Херцеговину са Скадарским санџаком, и био је управо уја пшалз турскога даба. У почетку 16 вијека ишла је пошта из Венеције преко Подгорице у Цариград, јер је Подгорица и тада била знатно и трговачко мјесто. Али због напада Црногораца пошта је доцније ишла из Венеције преко Никшића за Цариград, иако је овај пут био дужи за неколико дана.

У почетку је сигурност по путевима била доста добра, али доцније, због опадања турске моћи, а још више због ратова између Црне Горе и Турске, они бише напуштени и изгубише своју важност. То је трајало до ослобођења (1879 и 1912 год.) ових крајева од Турака. с: