Naša pošta

334

КОСМИЧКИ ЗРАЦИ — наставак! —

Миликенова Теорија

Т) Пошто изгледа, да ниједна звезда не врши утицај на јачину произведене јонизације космичким зрацима, треба сматрати да она произходи из простора у којима је материја врло разређена. Ову мисао поткрепљују разне експерименталне чињенице.

2) Пошто на разним географским ширинама нема никакве разлике у зрачењу, значи, да су примарни космички зраци састављени из фотона а не електрона или неких других електрицитетом напуњених, набојних телашца — корпускула'). Ови корпускули у истини, продирући у високе делове земљине атмосфере морали би претрпети јак утицај и скретачку акцију од земљиног магнетског поља. Дејство овог магнетског поља даје се осетити на великим даљинама од земље, а електрони, долазећи из далека, морају се обртати око линија сила. Њима је врло тешко да стигну до екватора, зато им треба значајна енергија, док напротив, у близини пола, могуће им је, чак и са релативно малом енергијом да стигну до површине. Требало би чекати да се нађе нека значајнија разлика између броја регистрованих зракова у близини магнетског екватора и онога нађеног на великим географским ширинама, у случају када би примарни — космички зраци били доиста састављени из електрона, а пошто не изгледа да је то тако, мисли се, да су ови зраци састављени из фотона, који, електрично неутрални, — не скрећу под утицајем земљиног магнетског поља.

3) Миликен иде и даље у својим закључцима. Он проучава курбу апсорпција“) и тражи да ту открије суперпозицију једнога малога броја апсорпционих кривих линија, са

1) Обично се узима као јединица енергије један електрон — волт а то је производ пуњења јединице разликом потенцијала (напона) од 1 волта. То је дакле енергија. Један електрон који у цеви са безиаздушним простором добија убрзање разликом потенцијала од 1 волта има енергију од 1 електрон волта. У области Х зракова, где убрзања могу достигнути по неколико стотина хиљада волта, добијене енергије од сваке напуњене јединице. набојне честице, корпускула, постижу такође по неколико стотина хиљада електрон-волта. У радиоактивности, енергије зракова алфа и бета достижу по више милиона електрон-волта, а у области космичких зракова, ради се о корпускулима обдареним много већим енергијама које превазилазе понекад и милијарду.

Не може се ипак, вештачким срествима којима данас човек располаже вршити убрзање електризованих корпускула, (јона или електрона) разликама потенцијала од милијарду волти. Онога дана када и то буде пости!нуто, располагаћемо пројектилима исте продорне моћи и другим особинама аналогим космичким зрацима.

2) Криву линију која претставља стање материјом упијених зрачења,