Naša pošta

347

су вршили своју дужност до самопожртвовања, чиме су оссвојили симпатије целог света и високо уздигли углед свога сталежа, јер они свој позив врше и схватају као религију дужности.

Конгрес радио-штампе одржао се почетком октобра у Брислу. На овоме конгресу узеше учешћа сви претставници нове врсте штампе која се свакодневно даје преко радија. Поред њих учествовали су и техничари, као и правници, Од 1930 радио-новинари су примљени у састав Интернационалне федерације за штампу, чије је седиште у Паризу.

Будућа антена нове радио-станице у Будимпешти биће виша од Ајфелове куле у Паризу. Антена ће имати 314 метара висине а на висини од 240 метара биће метеоролошка станица која даје аутоматски податке, исто као и метеоролошка станица у Лењинграду. Цела антена биће осветљена џиновским рефлекторима, а биће довршена почетком идуће године.

Радио у броју од 7 окторба доноси ове мисли о Радио драми: „Нема више сцене, кулиса, осветлења, па чак ни шаптача, ни завесе која пада на завршетку драматичног петога чина ..... И глумци губе своје најјаче оружје: гести мимику који често више кажу него речи.... Остаје једино: глас, модулација, нагласак, боја..... Гласом, нагласком мора се накнадити све што се губи... јер публика глумца не види али га чује... Он мора унети још више од себе, од свога талента и душе, он мора дубоко преживљавати, како би глас добио максимум израза душевних стања и емоција.“ Београдска Радио станица расписала је конкурс и услове за најбољу радио драму. Прва награда 2000 динара, а друга 1000.

једна шесдесетогодишњица. На дан 9 октобра 1934 напунило се 60 година од оснивања Светског поштанског Савеза у Берну, а 4 октобра навршило се 25 година од оснивања Комеморативног Споменика постављеног у истоме граду. Шпоп Розћаје овим поводом доноси на уводно место Чланак вишег Саветника Министарства Пошта у Берлину, Франка, под насловом: „Извештај Стефана о оснивању Светског поштанског Савеза Канцелару Рајха, који је прештампан из службеног органа немачког Министарства пошта“. Ми смо у више махова о истој теми доносили чланке у Нашој Пошти и Илустрованом п. т. т, Календару.

Нови Елеменат. Енрико Ферми, талијански академичар пронашао је и приказао један нови елеменат који је он успео да вештачки изгради. Тако сада знамо за 93 елемента у природи. Његови радови се наслањају на радове француских научника Жолиота и Мадам Кири, који су се, после открића неутрона, служили овим корпускулом,