Naša pošta

326

рука испалила је хитац који је уништио Његов живот, али не и његову мисао која је увек била и владала њим, „Чувајте Југославију“ — биле су последње Његове речи одлазећи у смрт, у царство сенки где влада Обилић, Карађорђе, Петар Мркоњић и други хероји наше народне историје. С тим аманетом своме народу испустио је душу Витешки Вођ и Заставник свога народа.

Преварили су се изроди и непријатељи ове земље. И ако је пао барјактар, имао је ко барјак прихватити, остали су тићи соколићи, остала је храбра и непобедива војска са својим ратним ветеренима остао је један поштен и радан, јуначки и храбри народ који се не да у лан це везати, који слободу љуби изнад свега; који у несрећама својим и поразима налази нове потстреке и нову снагу за јуначка дела и подвиге. Залуду се непријатељи и изроди надају и у мраку чекају награду и плен. На страх непријатељима Југославија ће вечно живети, све јача, лепша, напреднија, а непријатељима све страшнија. Злочинци су добро гађали и погодили. Удар је изненадан, страшан и велики, али је и Народ наш велики и достојанствен. Велики афекти, као велика туга и бол су неми. Цео народ грчи се и стиска од бола, муца и јеца над одром свога Краља и заветује се пред Њим: да ће Његов аманет носити и чувати у срцу, исто онако, као што је у срцу своме и у духу носио пет стотина година Косовски аманет.

Око Његове мученичке главе сплетен је веј: венац неумрле славе. Гадна клетва, као некада на Бранковиће, пашће на нове изроде, а Краљев лик, лик Витеза Осветника Косова и Ујединитеља Југославије све ће лепше блистати у будућности и историји. Гледан и посматран од будућих генерација, из те историјске перспективе, Он ће стојатиу средини наших националних владара, између Људевита Посавског и Цара Душана као највиши и најлепши израз и претставник снаге нашега народа. Зато, скупимо се сви, из свију страна простране, моћне, али уцвељене Југославије и прихватајући Његов аманет кликнимо:

Слава Александру Ујединитељу! Живео млади Краљ Петар П.

МИЛУТИН ВУЈАДИНОВИЋ