Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

о 0а

8. Они, који ни у колиби ни у чадору, но на пољу са еспапом стоје, и место су заузели, плаћатће

-

на исто заузето место о гроша.

9. који ји је на коли довезао какав производ па тргује, плаћатће на кола 1 грош.

10. Који на коњу донесе товара на продају, платитће на њега 20 пара:

11. За сваку колибу или чадор занатлија, у којима продају они еспап свога рукодјелија, такође осим кирије по 5 гроша чаршијски.

12. На меане прве класе плаћатће се по 20 гроша

друге » у „ » 15 » треће |» о а У

“

А који би с кола крчмијо вино или ракију 5 гроша,

18. Што од ових прихода по исплаћенију дијурни и осталих трошкова претече, припада обштини у којој се панађур држи.

14, Обштине у којима се панађур држи, а тако исто и приватна лица, имају право за меанџије и дућанџије зграде и остало за удобност на панађур долазећим лицама служећа зданија с дозвољењем окружног начелништва на панађуришту подићи, и ова кирију на своју нолзу од трговаца на панађур _ долазећи узимати.“

После извесног броја година се сматрало да је ова уредба и непотпуна и несавремена, то је 4 фебруара 1865. године доносен овај „Закон о панађурима“, чије главне одредбе гласе: