Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

= 30 —

тински говорио католички пол; доказ да је на тој „ондашњој трговачкој тачци била повећа дубровачка

колонија. Интересна је ствар да је ту био и један лекар; у осталом у Старим српским записима. џ натписима има отуда један натпис са гробног споменика лекаревог ! |

Доктор Браун је видео многе тадашње панађуре. Држе се, вели, обично на каквом прастраном месту које је ограђено и подељено на улицеи проласке према различитој роби која се продаје на панађуру. Видео је велике панађуре у Лесковцу и у другим местима.

Каква је култура тада била, показује факат да му је јако пало у очи воће на путу између Приштине и Куршумлије, да су коњи врло дурашни, толико подесни за ондашњи транспорт; да је у Македонији | видео у употреби врндеље. :

Стојан Новаковић примећује да „има један још нештампан опис панађура у Приштини из 1812. године, који се тамо држао месеца септембра. Опис је тај од француског консула Васа, који је у то време био послан у Приштину да установи консулат, и о панађуру је.послао извештај својој влади у Париз. Он каже да се тада у Приштини скупљало трговаца из Арбанаске, из неког дела Босне, из Солуна, из Дренопоља, из Ниша и из других ближих места, и да их је бивало на 1.200 до 1.500. За панађур су грађени од грања дућани у редовима, покривени ћилимима, платном и другим јачим тканинама. Тај је“ панађур био живљи од саме вароши, и грађен је у "три дуже улице, испресецане са више краћих. Све су улице биле покривене грањем и листом,“ <