Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

па

Интересантан је панађур држан у бањи Тујлан код Струмице, окоме говори Хаџа Калфа, „на који се, вели, згрће многсбројви свет са свих страна“; он је трајао читаве две недеље дана.

Хаџи Калфа помиње, такође, велике панађуре у Населици, Србици, Лесковцу, Бовану, и т. д.

Па и доцније, око 1966 године, такође су франдузи забележили да се трг црногорски држи сваке суботе на Црнојевећа Ријеци; да се од давнашњих времена, дуж граничне линије Босне, држе недељни пазари.

Интересни су, међутим, трговински односи који су настали за Карађорђеве Крајине, како су забележени у Протоколима магистрата шабачког. На пример, прво пада у очи, да је интересна стопа досуђивана 50% (стр. 86) и 20% (стр. 91). Међутим, трговина је, била слободна:

Издата заповест по наредби високославног правитељствујушчег народног совјета сербскаго да се;свом народу на знање даде, да је од данас слободно свакоме човеку, који вољу буде имао говеђије/ овчије, козије, месо сећи, или касапити на свакому месту, да му нико на пут стати неће у вароши или ти на селу. Равним начином да је слободно вино и ракију крчмити у чаршији (стр. 75).

Интересна је ствар, да су по тој слободи, и много доцније, за кнез Милошево доба, те радње практиковали; у Ужицу су сељаци слободно печење продавали све до 1879 год. ,

У то доба је- функционисао и трговачки суд,

биран, од прилике, као порота по Душанову Зако-