Naša stvarnost
18 NAŠA STVARNOST
Nežan dečko iz ranih godina, sukobio se sa lepotama i surovom stvarnošću rada; on je vidovitim očima zagledao u život, njegova stvaranja i mene, a naročito u život čoveka — njegovog nosioca, borca i stradalnika, triumiatora i socijalnog preporoditelja. Iz beskraine plejade svetskih književnih velikana teško je izvući jasniji primerak genijalnog samoučilaštva i Tekao bih determinisanih sposobnosti, kao što je to kod Maksima Gorkog. Čovek bi morao da zadre, i protiv svoje volje i ubedjenja, u fatalistička shvatanja genijalnog porekla, kroz koje, u odredjena istorijska vremena, progovara čitav vek stremljenja i rada. Postavlja se pitanje: da li bi Gorki kroz redovno školovanje, koje ukovržava um u norme i mogućnosti, mogao da progovori ovako slobodno kao medijum čitave jedne civili-
zacije? Ili bi, možda, harmonično odnos škole i urodiene spo-
sobnosti dao još viši stepen veličine stvaralaštva” | Za gorostasni uzlet. svoga duha sa dna do stratosferskih duhovnih visina, Gorki blagodari knjizi, koja mu je proširila vidike. Čitajući knjigu, veli on, u njegovoj je duši rastao OSsećaj prema čoveku, zbiralo mu se uvaženje prema čovekovom radu | ljubav prema njegovome nemirnome duhu, i život mu se ispunjavao velikim smislom. Koja li je to knjiga iz koje se Gorki učio; koja li je to knjiga koja ispunjava život velikim smislom i odgaja u duši ljubav prema čoveku? Sam Gorki nam odgovara na to pitanje, on za tu knjigu veli: „Neka ona bude i neprijateljska vašim verovanjima, ali ako je napisana pošteno i iz ljubavi prema čovečanstvu, iz želie za opšte dobro — onda je to prekrasna knjiga.” | Takvoj poštenoj knjizi, napisanoj iz ljubavi prema čovečanstvu, iz želie za opšte dobro, koja je Gorkom ispunila život velikim smislom — odužio se on svojim delom, najrečitijom knjigom života. Takvo pošteno delo napisano iz ljubavi
prema čovečanstvu sa željom za opšte dobro, dao je Maksim.
Gorki svome i budućem dobu.
Poštovaoce te poštene knjige; poštovaoce velikoga duha Maksima Gorkoga; poštovaoci onih velikih istina i velike ljubavi, koju je on propovedao za sve i svakoga; poštovaoci napretka čovekovog, za koji je Gorki zalagao sve svoje napore — sakupili su se danas ovde da odadu poštu, ne prahu uzidanome pre neki dan u zidine Kremlja, već onome velikome duhu njegovome, uzidanome tu duše celoga čovečanstva.
Meni je, pripadniku Gorkove generacije, ukazana po sta-
rosti čast da ovu današnju akademiju otvorim, što ovim i či- .
nim uz poklič: Slava Maksimu Gorkom! | BRANISLAV NUŠIĆ