Naša stvarnost

20

NAŠA STVARNOST

Budni psi čuvaju zvezde,

I čuvaju torove,

Čuvaju sela pečalbarska,

Ali san mladih žena sačuvati neće.

Ni škole, što se jedine u selu bele, Ni crkve sa Petkama svojim svetim, Ni opštine sa knj Jjigama svo jim zagonetnim, Ni postaje razne sa čuvarima svojim moćnim.

Jer snovi su to sočnih telesa, Grudi, kukova, kolena i ledja, Kičme, zglobova, mišica i rebara: Snovi su to mladih žena.

A one san jaju da sela su njihova puna ljudi, Da brige više oko hleba nema,

Na livadama da cveta i za njih stvarno cveće, Sanjaju kako priroda bi zaista lepa bila.

Sanjaju da ljubav nije greh,

Da zemlj ja ne kune njihove radne ruke, Da koze i krave svakome daju mleka, I da na ognjištu obilno vatra cveta.

Sanjaju polja i visoke trave, Plastove sena, i poglede strasne, Sanjaju čiste, oprane zube, Sanjaju žive, životvorne ruke.

Sanjaju ljubav, pogaču iz crepulje,

Sanja ju” da vetar se veselo kroz selo šeta, Kao požar da plamti pesma oko rada,

Na livadama da cveta i za njih stvarno cveće.

Sanjaju. o RISTO RATKOVIĆ