Naša stvarnost
U ŠPANIJI
Od hidraulične energije koja |e procenjena u Španiji na 10,000.000 konjskih snaga, iskorišćeno je samo 700.000 konjskih snaga.
Trgovina. — Ako se uzme u obzir celokupni volumen trgovine u Španiji, ona bi došla na dvadeseto mesto u svetu. Ipak, za poslednjih pedeset godina, trgovina u Španiji znatno se razvila. 1913 godine, dostigla je 2280 miliona zlatnih franaka. Za vreme rata spoljna trgovina dostigla je cifru od 2700 miliona zlatnih franaka. Posle rata, a naročito zbog povećanja uvoza, irgovački promet je dostigao
DRUŠTVENA STRUKTURA
Feudalizam se najduže zadržao u Španiji. Zato u njoj vidimo fipičan primer velikog zemljišnog poseda. Još u XVII: veku imali su neki grandi u Španiji na svojim zemljama po 30.000 zakupnika. Cela Andaluzija pripadala je petorici vojvoda. Veliki posed zadržao se u Španiji sve do revolucije 1931 godine, kada je objavljena agrarna reforma. Medjutim agrarna reforma je slabo, gotovo nikako, Sprovodjena sve do dolaska vlade Narodnog fronta u februaru ove godine.
Moć španskog ieadalizma. — Po isterivaniu muhamedanaca, došlo je u XVI veku doba najjačeg političkog cvetanja hrišćanske Španije. španski kraljevi vladali su Sredniom i Južnom Amerikom, Holandijom i Flandrijom, bili su carevi „Svetog rimskog carstva”. Ali ova politička moć nije bila zasnovana na materijalnom procvafiu zemlje, već na osvajanju i pljačkanju Srednje i Južne Amerike. Ogromna reka zlata i srebra tekla je iz Amerike u Španiju; čitave flote nosile su zlatan tribut kolonija španskom kralju.
Za dva stoleća, od 1500 do 1702, ko-
lonije su ukupno izliferovale plemeni-
53
4570 miliona zlatnih franaka (1924 g.) Posle 1925 godine, taj promet kreće se oko 3000 miliona zlat. franaka.
Kolonije. — Od velikog kolonijalnog carstva Španija je sačuvala samo nekoliko poseda u Africi. Površina tih poseda iznosi oko 340.000 kv. kilometara, a broj stanovnika oko 950.000. Kanarska ostrva u Atlantiku vezana su za metropolu u obliku provincije. Kolonije koje je Španija još sačuvala jesu: Španska zona Maroka, jedan deo istočne Sahare i Španska Gvineja.
(Larousse Commercial)
ŠPANIJE DO 1931 GODINE
tih metala u vrednosti 54 milijarde zlatnih franaka. Ali ova ogromna zlatna reka nije vodila procvaiu, već propadanju španske privrede. Plemstvo i crkva iskorišćavali su sve to. Time su finansirani ratovi, razvio se nečuveni luksuz plemića i crkvenih poglavara. O privredi u samoj zemlji nije se vodilo ni malo računa. Sve se polagalo samo na kolonijalnu politiku.
(Reclus)
· Opadanje industrije i zanatstva ua doba feudalizma. — Sevilja, jedan od najbogatijih gradova španije, imala je u XVI stoleću preko 16.000 razboja. Pod vladom Filipa V nije ih bilo više od 300. Toledo jie u XVI veku imao preko 50 radionica s vunom, a 1605 godine samo 13. Veština obradjivanja svile, po kojoj je Toledo bio čuven, izgubila se skoro sasvim. Preko 40.000 ljudi koji su od toga živeli, izgubiše svoje izdržavanje. U Segoviji je, nekada čuvena manufaktura, potpuno iščezla u XVII veku. (Reclus)
Opadanje stanovništva. — U doba mavarske vladavine u španiji, stanov-
ništvo se popelo :na 30 miliona, a da-