Naša stvarnost

46 NAŠA STVARNOST

se razvio, ustvari, kada je pretila proleterska revolucija, kao masovni kontra-revolucionarni pokret podržavan od buržoazije”. (Str. 126. Ovim je rečima fašizam dovolino jasno i precizno postavljen vremenski, ali nije još i po sadržini. Ta će se sadržina moći odrediti tek kada se utvrdi klasna osnova i klasno uporište fašizma, društveni slojevi na koje se oslanja i klasa koja se oslanja na njega. Time će biti data i specifična oznaka fašizma, za razliku od ostalih ,,diktatura s desna”.

Ideolozi fašizma rado pretstavljaju svoj pokret kao „duhovnu činjenicu”, ali ie dozvolieno o tome ne voditi računa, bar za sada, kada se radi upravo o tome da se klasna osnova fašizma utvrdi iza i ispod njegove pravne i ideološke formulacije. O klasnoi sadržini fašizma postoje uglavnom — sem zvanično zagarantovanog učenja o njegovoj „diznadklasnosti” dve sasvim suprotne teze. Po jednoi od njih, fašizam bi bio rezultat „revolucije srednjih klasa”, dok je on, po drugoj ,diktatura finansiskog kapitala”. Da se fašizam, u traženju njemu neophodne masovne baze, upire na „srednje klase”, i da je njegova demagogija, sa svojom antikapitalističkom terminologilom, sračunata na mentalitet i na težnje ovih društvenih slojeva, o tome nema sumnje. Ali to nipošto ne znači da samim tim i zaista zastupa njihove interese. Ne znači da je fašizam „samostalni pokret srednjih klasa, kao neki treći stalež nezavisan od Rada ili Kapitala, suprotstavljajući se ujedno organizovanom proletariatu i krupnom kapitalu (str. 129)...

Hi

Pitanje političke uloge srednjih slojeva od odlučujuće je važnosti za procenu daljih razvojnih mogućnosti i izgleda fašizma, jer će dobrim aelom i od političkog orientisanja tih slojeva zavisiti hoće li fašizam doći na vlast u demokratskim zemijama, i kada će sići (t. j. biti zbačen) sa vlasti u fašističkim zemljama.

KOČA POPOVIĆ