Naša stvarnost

VODJSTVO U POLITIČKIM STRANKAMA 51

rije stranaka pokazuju do kojeg stepena centralistička birokratija može da izigra demokratiju u jednom pokretu koji ie u Osnovi demokratski. U svakom momentu, može se videti kako „veliki šefovi” imaju tendenciju da upravliaju demokratskim. organizacijama po oligarhiiskim principima i „mali šefovi” kako upotrePbljavaju i zloupotrebljavaju sretstva protiv volje onih koje pretstavljaju. Tipični su primeri za ove odluke iz politike socialističkih siranaka o prestanku štrajkova kad mase traže njihovo produženje. Iz činjenice o njihovoj nužnosti, vodie mnogih stranaka u većini slučajeva nemaju visoko mišljenje O strankinoi masovnoj ·osnovi. Oni se ne ustežu da iz nemogućnosti mase da upravlja sama svojim poslovima, izvedu zaključak o nesposobnosti da pozna svoju politiku i da ima svest o svoiim poslovima. Zbog toga, oni se često izražavaju protiv uvodienia referenduma u život stranke. Otuda još njihovo uverenje o superiornosti, dakle, uzdizanju nad masom. „Prestavnik”, gord što je neizbežan, pretvara se od sluge naroda, koji treba da bude, u gospodara naroda, koli postaje. Vodji koji su u početku bili nosioci narodne volje, na kraju se nametnu kao njeni tvorci. Kao kod Geteovog čarobnjaka, narodu se nametne njegova sopstvena kreatura.

Usled dejstva ovog birokratiziranja stranke i pojava koje je prate, stranke demokratske u svojoj osnovi i po svojoi ideologiji, pod pritiskom centralizovanog aparata, imaju tendenciju da se pretvore u diktaturu jedne oligarhiske grupe. Kako može da se protivstavi ovoj tendenciji i da se sačuvaju interesi mase i demokratski principi koji je prožimaju?

Izvesni sociolozi, od kojih su naičuveniji Maks Veber i Mihels'), misle da je nemoguće protivstati se birokratskom crvOtoOčeniu stranke i da je stranka kao organizacija fatalno bačena u naručje oligarhiji. Medjutim, ovaj pesimizam, kao svaki pesimizam, je isto toliko aprioran koliko je malo sociološki. Pre i sigurnije će se dobiti odgovor na ovo pitanje, ako se ona traži u naročitim odnosima koji treba da postoje izmedju strankinog apa· rata i same stranke, izmediu vodđistva i mase, odnosima koji uticai oligarhiie treba da potru ili bar učine neškodljivim.

Ako bi se jednom reči mogli definisati ti odnosi, reklo bi se da izmedju vodjstva i strankine masovne osnove mora da postoji uzaiamno poverenje i uzajamni uticaji. To znači, naipre, da vodjstvo mora da otvori širom uši i oči prema raspoloženju i gibanju masa, da mora imati smisla i pažnje za instinkt mase, da mora izučavati njihov svakodnevni život i praktičnu borbu i da provetrava tom prilikom pravičnost svoje politike. Vodistvo ne samo da treba da uči mase, nego ono ima isto toliko da se uči u njihovoj školi. Sa druge strane, to znači da vodistvo treba da dobije

1) Max Weber: Wirtschaft und Gesellschaft, 2 izd. (1925) i Gesammelte Aufsštze zur Soziologie und Sozialpolitik. R. Michels: Les partis poittigues, fr. prevod (1921).