Naša stvarnost

10 NAŠA STVARNOST

gom slučaju, približna jie razmera i u broiu diaka, kojih ie tri puta više. Na tu razmeru naići će se malo docnije i u rasmatranju drugih cifara.

Drugo što pada u oči, to je nesrazmera u broju učenika muških i ženskih. Nie nema samo u Sloveniji (i u Beogradu, 1 drugim velikim gradovima). U Zefskoj banovini broj ženske dece u školama je dva put manji nego muške, u Vrbaskoj tri put manji, i ta ie srazmera u čitavoi Bosni i Hercegovini, jer i u Drinskoj banovini taj manjak u glavnom je iz cifara iz bosanskih škola. Efekat te nesrazmere brojeva naći će se takodie u daljim rasmatranjima o kulturnom stanju naše zemlje.

Pred nama je druga jedna tabela — statistika o analfabetizmu — s procentima nepismenih po banovinama. Ona je prema popisu od 1931 godine, ali procenti neće biti mnogo drukčiji u godini 1937. Jer je porast broja škola i diaka osnovnih škola u nas poslednjih godina bio lagan. O tome, na primer, statistika za tri godine daje ove cifre:

Škola osnovnih diaka 1930—31 8.002 1,184.505 1931—32 8.114 1,244.800 1932—33 8.218 1,275.110

Kad se ima na umu da je godišnji prirodni priraštaj u tim godinama bio oko 200.000 duša, onda porast broja škola i diaka tu malo pobolišava statistiku pismenosti. Zato se statistika nepismenosti iz godine 1931 u glavnom može uzeti kao približno tačna.

Prema njoj procenti nepismenih (bez decimala) ovi su:

muški ženski prosečno Dravska 5.36 5 5.5 Drinska 43 81 62 Dunavska 17 39 28 Moravska 39 83 61 Primorska 44 70 57 Savska 19 35 29 Vardarska 55 85 70 Vrbaska 59 85 72 Zetska | 48 82 66 Beograd 7 95 · 10 Ukupno prosečno 32 56 44

Isto kao u školama, djacima i učiteliima, Dravska banovina (Slovenija), tu je izvan svih ostalih: procenat nepismenih tu je samo 5.51, razlika izmedju muških i ženskih jedva da postoji. Sve druge cifre rdiave su: one u banovinama Drinskoi, Moravskoi, Vardarskoi i Vrbaskoi naročito.