Naša stvarnost

PROSVETNA POLITIKA ČEHOSLOVAČKE 57

Ponosom češke kulturne istorije ostaće školska polilika u Slovačkoj i Poškarpatskoj Rusiji, gde se broj slovenskih osnovnih škola i đaka od 1918 do 1930 udeselostručio, i gde je osnovano 68 slovenskih srednjih škola (za vreme mađarskog režima nije u fim zemljama postojala ni jedna slovenska državna škola). Pri fom se može mirne savesli fvrditi, da ni jednoj narodnosti nije učinjena nepravda. U duhu Uslavne listine i Senžermenskog ugovora bio je (3 aprila 1929) izdan manjinski zakon (Metelkov) koji nacionalnim manjinama jemči osnovnu naslavu na mafernjem jeziku. ;

Broj zabavišta u Čehoslovačkoj Republici Zabavišta su organizovana prema naredbi od 1872 i podređena Ministarstvu prosvele. Zajedno sa dečjim sklonišfima i fzv. jaslima ima ih u republici 2.428 sa 3422 učiteljice i nastojnice i 101.996 dece.

Brojno stanje osnovnih, građanskih i srednjih škola Čehoslovačke Celokupnu ubedljivu sliku nacionalne politike u Čehosovačkom školstvu pruža sledeća fabela: |

Zabavišta | Osnovne | Građanshe Srednje | S < “ Narodnosti i | m 5 S 58 5 nastavnijezsih | | s | Li | S “ ; i o) > S. | <= “= | wa = S boi “s. IŠILZ ISL IsE| * } – | => ZG Ol S | ~ = | SS) Š|SS| s S ) SG Čehoslovačha | 65.5 | 1.659| 66.461|l0.144 1.174 | 1.390| 176.6 245 62.811 68.1 50,7 Podh. Pusha 54)| 492 2515 | 514 | 73.4 17 ž.1 s 1919 1.5 32.G Poljska 0.6| GI |92.205| 90 10.4| 10 1.5 1 491 0.5 36.2 Rumunsha 0.1 } _— — 4 |0.997| — — — — — Mađarska 5.6, 59 o899 | 855 | 105.7 | 17 5.9 6 8.951 5 36.3 NemačRa 25.4 | 646 |209.689| 3304 | 358.4 | 434 484 89 20.010 95.4 28.0 Jevrejska 1.5 — — 4 0.54 | — -- — — 1-4 –_

Organizacija prosvetne službe

Država je uz fo izradila javnu organizaciju prosvelne službe koja se dobro održava. Broji na 200.000 dobrovoljnih saradnika (sa bibliotekama)

1932 održana su 504 sreska prosvefna odbora (od celokupnog broja 564) sa 11.400 mesnih prosvefnih komisija, 45.100 predavanja koje je posetilo 3,843.000 slušalaca. Ukupno održava prosvefna služba koju je organizovala država godišnje oko 78.000 vaspitnih i zabavnih priredbi, a udruženja preko 150.000; ukupno, dakle oko 230.000 priredbi.

Brojno stanje biblioteka u Čehoslovačkoj Godine 1932 bilo je u 12.758 čehoslovačkih javnih bibliofeka 5,747.000 knjiga, 724.000 čitalaca i 14,000.000 pozajmica. Ma 2—3 slanovnika pripada dakle jedna sveska iz javne biblioteke. Na 200 slanovnika 1 čitalac, 1 pozajmica na 1 stanovnika, a 20 pozajmica na 1 čitaoca.

ŠALDA | POSLERATNA ČEŠKA LITERATURA

(Nekoliko crtica)

Ukoliko je čitav Šaldin život bio život preteče, koji jednom za uvek pokazuje komad puta svima koji idu za njim (mada ne svi istim pravcem) utoliko je njegova vidoviitost izrasla u klasičnu čistofu tek posleratnih godina. | ne treba pripsivat slučaju vremenske koincidencije, što se on tada najviše približio mladoj literaturi; veza i zavisnost među njima su dublji. ;