Naša stvarnost

.30 VASA STAJIĆ

ima, kćerima Cincara i Srpkinja, fe nisu mogli da održe svoj zafvoreni krug, nego su se brzo srbizovali.

Cincari sa tako prekarnim položajem nisu mogli sivoriti srpsku čaršiju u Vojvodini, a još manje obrazovafi naš građanski stalež. Oni su mogli biti bolji trgovci, veštije kujundžije od Srba u čaršiji Vojvodine; preci braće M. Popovića, knjižara u Novom Sadu, mogli su biti poduzehniji krznari od srpskih ćurčija, — opet zato, Srbi zanallije i frgovci su jači brojem, imaju u okolini sela kao neiscrpni rezervoar za obnavljanje građanskog staleža, svoju crkvu i svoju školu, svoje esnafe i kompanije, osećaju se bar u crkveno-školskim obšfestvima, na narodnim saborima, u nekim magishratfima slobodnih gradova ili privilegisanih okružja, kod svoje kuće. Sa svojom inteligencijom koja izrađuje nacionalno polifičku misao, Srbi čine sltalež, polpuno jedno drušivo, u koje Cincarin, kao pravoslavac ili ženidbom, ulazi i jača ga, ali mu jezgru ne čini. Kad je slvaran srpski građanski stalež u današnjoj Vojvodini, Cincari su još bili pravi pečalbari: imali porodice u Moshopolju i okolini mu; brat brata odmenjivao u pečalbi, i naizmence zimovali na vilaetu. Ti pečalbari nisu mogli stvoriti trajnu čaršiju nifi građanski stalež; mogli su samo ojačati, kao šfo su znalno i ojačali naše građanstvo.

Samo ovu lfezu bi frebalo polkrepiti bar onolikim makerijalom kolikim je dr. Popović zasnovao svoju tvrdnju. Ovako, ona je zasnovana na ograničenom poznavanju činjenica ,i više je slufnja, nego dokazana istina. | naša nauka o posfanku srpskoga gradansiva zadržaće faj karakter nepouzdanosti sve dojle dok se pifanje o cincarskom prinosu ne prouči do kraja; i dok se ne prouči, koliko je lako postajala građaninom naša sirolfinja iz pasivnih krajeva, i koliki je prinos Mostaraca i Trebinjaca, Sarajlija, te Srba iz Koslajnice, kao i ratara Vojvodine.

Vasa STAJIĆ

GENEKO KI IGRE eta ri Xa pore ipx DP ppoe ru u CRO an A VEKIGPZE HO čep Br RAGKRANA IO gu eu

3a cruxomne (Myimmmkor) »CBBTb XBaMH BbIHIHNIy Kaccy Hammer poJa, — An wa mpocry Gama cpaM'P«, Byk pBenH: »OBOo je mo HaITOj MIMHICJNH ynpaBo HaomaKko peueHO (H HCTHHHTO). I7pocra kaacca Hapoa namera (Tj. oHa KMmaca Koja y JraHalmbe mBDMjeMe HapoyL cacTaBjba) ge WYcTyma HH jeMHOMEĆ o, 5 HmH 6 ceGH 'OOJMM)KEH Hapo,na HH y pa3yMYy, HH y nou!Tefby, HHTH y KaKBOj JIDynoj JUOGpDONLjeTeJbH (TO CBjemoue CBH JbyJM, KOojH Cy mHbemH IH TO3HaJH Hapo Bam); a BMMITIA Kanmacca (iHpeMma ma GB joj ce MOTJIO W3OCTaBHTH je/UHO UT HCP) OHaKOBA je KaO IHTO ce OJUDahbyje, MH y KaKBOM CTaHy )X)KHBH. AKO mpocmoj He UHHH CDaMOTeE eCTH CyBMHIme NWHE UHHH HHrbe.d« | . Jby6. Cmnojanonmh: 2(HBor H pan Byka KapauHha (Ha BykOoBHX „KHHKEBHHX 3a0O.CTaBIHITHH4))