Naša stvarnost

ZAŠTO VOLIMO FRANCUSKU 47

Ugrožen je nifkovskim progonom isline sa lica zemlje, proizvodstvom podlosti za najvišu vrlinu.

| još nečim: proklamovanjem snage za zakon.

Mi, međufim, ponajbolje znamo kako to izgleda. Mi smo na svojim leđima ispitali blagodeli režima čiji je zakon ležao u lopuzu. Dosta nam ga je bilo.

Nama freba hleba. Treba nam da faj hleb časno i u miru

jedemo. | freba nam slobode, jer bez nje je i najslađa pogača gorka. Začudo — lu smo opet na istoj liniji s našim ralnim savez-

nicima Francuzima.

| — začudo — fu smo, kanda, opet sa iste strane istoga rova.

Kao da svet za čeliri godine pokolja, pa ni za dvadeset godina crkavanja koje je tome pokolju sledovalo, — zbilja ništa nije naučio.

Na dva kraja sveta, elo, opet besni požar.

Ne freba zatvarati oči. Jer, kad plamen dospe do nas, biće možda kasno preduzimali mere. Treba razvejali mrak. Jer, mrak je uvek saveznik zločina. Mrak iskonski mrzi svellost (Svellost koja je uvek ipak jača). Jer svellost je život, Svellost — fo je onaj veliki interes, kome svi sfremimo. Sveilost će nam pokazati, jedino nam ona može pokazali, gde je zlo.

A svellost nam dolazi odakle je uvek dolazila, iz žarišta svela: iz prosvećenog kolektivnog ljudskog razuma.

Jedanput već Pariz je obasjao istinom vaskolik svet. Danas lo radi po drugi pul. Možda i poslednji put. Ko ne može da izdrži sjaj fe svellosti — nije doslojan njene blagodeti.

Voleli Francusku za nas znači oslali veran zavelnoj misli: slobodi.

Voleti Francusku znači — ne abdicirati na doshtojansivo čoveka. Ostati veran prijateljstvu sa Francuskom — znači biti dosle-

dan velikim žrtvama koje je ovaj narod podneo za svoju nezavisnost i za svoju slobodu. A sloboda vredi da joj se pogdešto još žrivuje. Vuk DRAGOVIĆ