Naša stvarnost

54 DANAŠNJICA

“

sveiske krize i njen najjasniji izraz. Ova je kriza zaoširila čitav splet međunarodnih suproinosti, a u prvom redu odlučujuću englesko-amerikansku suproinost. Zbog loga je onemogućeno sivaranje prolivjapanskog fronta velikih sila, kakav je, naprimer, bio sivoren u Vašinglonu 1921/22. Nadalje je kriza, koja je zaoširila situaciju u Kini, ojačala i agresivnu fendenciju svelske reakcije prema Kini i oslabila otpor sila profjivjapanske intervencije u Mandžuriji koja je ufrla put međunarodnoj intervenciji i razdeobi Kine. Konačno je kriza, što je glavno, zaoširila u još jačoj meri anfiruske tendencije svelske reakcije, fe je mobilisala za Japan njene najagresivnije elemenie. Posledica toga je da je Daleki Istok sada poprište najoivorenije zavojevačke borbe i najofvorenija rafna opasnost.

U kollini i na obali Tihog Okeana ne nalaze se samo sve japanske kolonije, računajući Formozu i Koreju, ne samo golovo sve američke kolonije — Filipini, Guana, Havaji, ne samo francuska Indokina, polukolonija Sijam, holandska Indija, britanske Malajske države i britanska Okeanija, nego i Indija.

U središtu problema Pacifika stoji Kina. Borba o prevlast u Kini zalo je toliko zaošfrena što od ishoda tog sukoba, donekle, unapred zavisi rešavanja osnovnih pitanja zavojevačkih odnosa snaga u svefu.

OPŠTI POGLED NA KINU

Po svojoj površini (11 miliona kilometara), Kina je najveća zemlja na svelu posle Sovjetske Rusije. Njeno stanovništvo (450 miliona duša) preistavlja četvrtinu stanovništva zemljine kugle.

Kineska kultura stara je 5.000 godina. Kina je imala velike mislioce, državnike, naučnike u doba kad su narodi koji su danas na vrhuncu kuljlure bili još u poludivljem stanju. Pre 4.700 godina Kinezi su već umeli da pišu. Pre 3.200 godina već su znali za busolu. Pre počeška hrišćanske ere znali su za baruf, vatreno oružje, livenje bronze, durbin. U drugom veku posle Hrisla umeli su da fabrikuju harliju. U VII veku već su štampali pomoću ploća, a u XI veku imali su štamparije s pokretnim slovima. Kinezi su slvorili ogromnu naučnu literaturu i nebrojena umetnička dela.

Prirodna bogalstva Kine su velika. Posle Sjedinjenih Država i Indije Kina proizvodi najviše pamuka na svelu. Čaj preislavlja izvozni artikal koji donosi velike prihode. Pirinča proizvodi Kina 35 miliona jona godišnje. | drugih zemaljskih proizvoda ima u velikoj količini.

Rudnog blaga ima u Kini u izobilju. Rezerve Kine u uglju cene se na 930 miliona fona a rezerve gvozdene rude na 1 milijardu fona. U raznim krajevima Kine nalaze se bogali slojevi bakra, cinka, žive, nikla. Najzad, što je veoma važno za sve one koji na Kinu gledaju kao na svoj plen, u oblasti Jang Cea i u Šensiju ima bogafih petrolejskih polja, a preko 70 od sio polreba celog svela u anfimonu podmiruje sama Kina.

EKONMOMSKI ZNAČAJ SEVERNE KINE

Pošto je oduzeo od Kine Mandžuriju i Džeho!, Japan je hteo poslepenom penefracijom da uzme u svoju vlast i onih pet kineskih oblasti koje su poznale pod zajedničkim imenom Sevema Kina. U jednoj od fih oblasti,