Naša stvarnost

NA DALEKOM ISTOKU 55

Hopeju, došlo je do sukoba koji su se razvili u sadašnji ral. Od ishoda rafa zavisi hoće li Japan, kao novu elapu svog zavojevanja Kine, preivoriti u „aulonomne provincije”, slične „nezavisnom” Mandžukuou, pel najbogatijih oblasti Kine. Provincije Hopej, Čahar, Šaniung, Šansi i Suijuan imaju, naime, bogašsiva čije bi eksploafisanje učinilo japansku indusiriju u mnogome nezavisnom od inosfransiva. Ako ostavimo na shranu žilo Hopeja i Šanlunga i ostala prirodna blaga koja su za japansku indusiriju od drugoslepene važnosti, evo šta bi japanski industrijalci dobili sa Severnom Kinom:

Ugalj: Rezerve Seveme Kine u uglju cene se na 132.759 miliona tona, od čega se 127.127 miliona fona nalaze u samoj provinciji Šansi. Produkcija uglja u ovih pet provincija bila je u 1933 godini 19 miliona fiona. Rezerve Japana u uglju, međufim, svode se (prema proceni japanskog Ministarsiva frgovine i indusirije iz 1932 godine) na 18.742 miliona ona. Polirošnja uglja u Japanu dostigla je 1934 godine 40 miliona lona, a produkcija svega 35 miliona. Od osvajanja Mandžurije na ovamo Japan froši mnogo mandžurskog uglja, ali sve fo ne zadovoljava pofrebe japanske indusirije, koja je u stalnom razviflku, tako da je Japan primoran da i pored mandžurskog uglja (koji je, uostalom, mnogo goreg kvalifela od uglja iz Šansija) i dalje uvozi ugalj iz inosfransiva.

Pamuk: Japan, koji sirovine za svoju feksfilnu indusfriju mora u velikim količinama da uvozi iz Amerike i Indije, nije uspeo da razvije u dovoljnoj meri gajenje pamuka u Mandžuriji. Hopej i Šaniung, čija je klima znalno povoljnija od mandžurske za uspevanje pamuka, proizvode poslednjih godina velike količine le indusfriske biljke. Zahvaljujući ovoj povećanoj produkciji, uvoz pamuka u Kinu smanjen je za poslednje fri godine za 8 miliona dolara.

Vuna: Japan je, posle Velike Britanije, najveći pofrošač sirove vune. Međulim ni Japan ni Mandžurija ne proizvode vunu, iako da se skoro sva vuna uvozi u Japan iz Ausfralije. U foku 1935 godine Japan je uvezao iz Australije za 182 miliona jena sirove vune. Suijuan i Čahar, sa svojim ogromnim sladima ovaca, učinili bi da se ovaj uvoz znaino smanji.

So: Japan froši godišnje 2 miliona fona soli, a proizvodi 1,700.000 liona. Razvoj indusirije hemiskih proizvoda u Japanu zableva veliki uvoz soli, koji bi poslao nepolreban kad bi Japan počeo da eksploališe so sa obala Hopeja i Šaniunga.

OSNOVNE LINIJE TANAKINOG PROGRAMA

(Ovo su izlaganja u uvodu čuvenog memoranduma koji je japanski preisednik vlade baron Tanaka podneo 25 jula 1927 godine mikadu. Prepis ovog slrogo poverljivog dokumenla dobavili su Kinezi i objavili ga 1932 godine. Japanski delegat u Drušfvu naroda porekao je njegovu auleniinosi. Ostaje, međuhim, činjenica da se saveti u ovom memorandumu, u kome se vrlo defaljno, u leksfu koji bi izneo fridesetak sfrana „Naše stvarnosli”, izlaže plan zavojevanja Kine, čudnovalo poklapaju sa svim poduhvalima japanske politike ne samo od 1927 do 1932 godine, već i od 1932 do danas).

Japan neće moći da olsfrani feškoće u Istočnoj Aziji ako ne bude vodio politiku „krvi i čelika”.